NAVIKA SPAVANJA KOJA JE VAŽNIJA OD TOGA DA IMATE 8 SATI SNA: Evo šta pokazuju istraživanja

Oduvek se smatralo da je osam sati sna „zlatni standard”. Iako je dovoljna količina sna nesumnjivo važna, postavlja se i pitanje da li je doslednost u poštovanju rasporeda spavanja možda važnija od samog trajanja sna. Naš organizam se oslanja na unutrašnji sat (poznat kao cirkadijalni ritam) koji pomaže u regulisanju svega, od osećaja pospanosti i budnosti do drugih vitalnih telesnih funkcija.

Kada vreme odlaska na spavanje i buđenja značajno varira iz dana u dan, taj unutrašnji sat može da se poremeti, čak i ako tokom nedelje ukupno odspavate dovoljan broj sati. Drugim rečima, to što vikendom duže spavate ne nadoknađuje nedostatak dosledne rutine. Kada je reč o dugoročnom zdravlju, ova razlika bi mogla biti značajnija nego što smo ranije mislili. Istraživači sna sve više proučavaju kako redovni obrasci spavanja utiču na opšte zdravlje i dugovečnost, pored one dobro poznate preporuke o dovoljnom broju sati sna svake noći.

Kako izgleda dosledan raspored spavanja?

Ako vaša rutina spavanja trenutno podrazumeva odlazak u krevet tek kada konačno završite sa odgovaranjem na imejlove ili prestanete sa prelistavanjem društvenih mreža, niste jedini. Međutim, dosledan raspored spavanja ne znači da morate ići u krevet u tačno određeni minut.

Prema rečima Džastina Haija, suosnivača i izvršnog direktora kompanije „Rebalance Health“ i autora knjige, cilj je da svakog dana odlazite na spavanje i budite se otprilike u isto vreme u skladu sa vašim obavezama uz obezbeđivanje dovoljno odmora. On objašnjava da našim telima „prija predvidljivost“, jer unutrašnji biološki satovi pomažu u „koordinisanju svega, od lučenja hormona do metabolizma i obnavljanja ćelija“, prenosi Real Simple.

Dakle, doslednost se ogleda u uspostavljanju ritma na koji se telo može osloniti, a ne u odlasku u krevet u potpuno isto vreme svake večeri. U idealnom slučaju, većina odraslih trebalo bi da spava između sedam i devet sati svake noći, uz održavanje relativno stabilnog vremena odlaska na spavanje i buđenja, čak i tokom vikenda.

Ipak, ako ponekad ostanete budni duže zbog večere sa prijateljima ili zato što ste se „zaglavili“ uz odličnu seriju, nema razloga za paniku niti za potpuno odustajanje od svoje rutine. Hai naglašava da „cilj nije savršenstvo“ i da ne treba žrtvovati adekvatan odmor samo zarad održavanja strogog rasporeda. Umesto toga, usmerite se na stvaranje rutine koja je održiva u stvarnom životu – one koja se neće urušiti čim iskrsne neki večernji plan.

Zašto je doslednost u spavanju važnija od njegovog trajanja?

Postali smo prilično opsednuti brojanjem sati sna – bilo da odmah po buđenju proveravamo pametni sat ili slavimo impresivnu ocenu kvaliteta sna. Međutim, Haj ističe da „često zanemarujemo nešto podjednako važno: kada spavamo”.  Drugim rečima, važno je dovoljno spavati, ali je isto tako važno obezbediti telu predvidljiv raspored za taj odmor. Razlog leži u vašem cirkadijalnom ritmu. Prema Hajevim rečima, cirkadijalni ritam određuje „kada smo budni i pažljivi, kada osećamo pospanost, kada se luče hormoni i koliko efikasno naše telo prerađuje energiju”.

Kada se vreme odlaska na spavanje i buđenja stalno menjaju, dolazi do svojevrsnog unutrašnjeg nesklada poznatog kao „socijalni džet-leg” – stanja u kojem naš dnevni raspored nije usklađen sa biološkim satom.

- Nivo kortizola prirodno raste pred jutro kako bi nam pomogao da se probudimo, dok melatonin šalje signal da je vreme za pripremu za spavanje - kaže Haj.

Nepravilan raspored može poremetiti tajming ovih signala. Vremenom, neredovan san se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja, uključujući probleme sa krvnim pritiskom i regulacijom nivoa glukoze.

- Spavanje nije samo običan odmor. Tokom njega se odvija ogroman obim bioloških procesa "čišćenja" i održavanja organizma. I nažalost, duže spavanje subotom ne može u potpunosti da poništi posledice svih onih noći tokom prethodne nedelje kada ste kasno legali.