Upozorenje: NAJOTROVNIJA je PVC, ali NAJOPASNIJA plastika je nevidljiva

24. 01. 2021. 000000 15:20

Foto: Depozitfoto

Da li je moguće u današnje vreme izbeći plastiku, s obzirom na to da se ona nalazi i u lekovima, igračkama, kozmetičkim proizvodima, hrani?

Pročitajte još: Čuveni doktor Stojković upozorava: PLASTIKA utiče na DNK i izaziva STERILITET

- To nije moguće. Samo donekle može da se umanji njeno unošenje ako, na primer, izbegavamo čaj koji je upakovan u plastične kesice koje se u dodiru sa vrelom vodom razgrađuju i oslobađaju više od tri milijarde čestica mikroplastike. Ili ako izbegavamo hranu i kafu upakovanu u polistirensku ambalažu - kaže dr Miodrag Stojković, čuveni profesor humane genetike i embriolog:.

I na Severnom polu...
Plastike ima zaista svuda, čak i u ledu Severnog pola, što znači da je reč o globalnom problemu i da ćemo je i dalje nalaziti u prehrambenim artiklima uključujući i med, so, pivo, ribe, rakove, školjke...

Plastika dolazi u hranu ili iz zagađene prirode ili kada je u direktnom kontaktu sa hranljivim materijama, uključujući vodu i druge napitke.

Kineski naučnici su pokazali da su biljke sposobne da apsorbuju mikroskopski vidljivu plastiku i da se ona gomila u korenu biljke.

Sa ribama, ptice je redovno konzumiraju. Pronađena je i u flašicama za ishranu beba.

- Ta mikro i nanoplastika su veoma štetne, jer kao takve mogu da prođu i prirodne barijere ljudskog organizma. Činjenica da nedeljno unosimo najmanje četiri grama plastike putem hrane verovatno zahteva korekciju, jer smo svedoci sve većeg njenog prisustva u svakodnevnoj ishrani - kaže dr Stojković.

Pročitajte još: Doktor Nenad odgovara na pitanje: Do kada bi trebalo da se vrati ČULO MIRISA i ukusa?

Plastike je svuda, pa i u ribama Foto: Depozitfoto

Da li bi revnosna reciklaža, na nivou pojedinca i zajednice, koja se kod nas ne sprovodi, pomogla u smanjenju uticaja zagađenja na naš organizam?

Pročitajte još: Doktorka Lukić o opasnostima od dugog LEŽANJA i kako ih lekari sprečavaju

Jedini spas
Sintetiku treba zameniti proizvodima od prirodnih vlakana, izbegavati neracionalne kupovine. Postoje prodavnice koje ne prodaju ambalažu za hranu, mušterije je same donose.

- Reciklažom bi se smanjila proizvodnja plastike za jednokratnu upotrebu, a time i zagađenost prirode. Dodatno smanjenje na nivou pojedinca moguće je svesnom kupovinom - ističe doktor.

Da li mogu da se loši uticaji zagađenja prenose genetski?

- Naša studija pokazuje da nanoplastika vrlo lako ulazi u rane embrione i pluripotentne matične ćelije, da se prilikom deobe ćelije prenosi na sledeću generaciju ćelija i da deluje na gene koji su važni za funkcionisanje ćelije, uključujući rad organela, metabolizam ćelije i njenu strukturu - ističe doktor Stojković.

Sterilitet je problem koji može da bude uslovljen interakcijom više faktora, ali zagađenost ima vrlo važnu ulogu. U predelima gde je zagađenost vazduha izduvnim gasovima ili toksičnim česticama povišena, problem neplodnosti je uvećan zbog štetnog dejstva na jajne ćelije i spermatozoide, i češći su problemi sa održavanjem trudnoće ili čak pojavom abnormalnih plodova.

Pročitajte još: Deca se ovome neće obradovati: Evo koje nove preporuke su donete za decu

- To potvrđuje i podatak uočen u periodu koji nije praćen zagađenjem - u istim oblastima nije dolazilo do takvih poremećaja - naglašava dr Stojković.

Kako plastika koju su uneli budući roditelji utiče na plod?
Plastika koju su budući roditelji unosili u organizam utiče na začeće i embrion putem promena hormonskog statusa, smanjenja kvaliteta jajnih ćelija i spermatozoida, kao što smo mi nedavno pokazali kod procesa tzv. implantacije, odnosno usađivanja embriona, momenta koji je vrlo kritičan za početak trudnoće. Dodatno, unesena plastika utiče i na rani razvoj tih embriona i može da dovede do poremećaja u razvoju vitalnih organa, uključujući srce i pluća.

Šta ljudi najčešće ne znaju o uticaju plastike na njihovo zdravlje?

Pročitajte još: MLADI PAZITE: Alkohol GOJI više i od brze hrane

- Najveći nedostatak našeg znanja se odnosi na postojanje mikroskopski vidljive plastike, kako ona ulazi u ljudski organizam i koje su posledice prodiranja u ćeliju. Ono što ne vidimo, ne čujemo, što ne miriše ili nema ukusa, prirodno ne izaziva naše reakcije i opreznost. Zato su neophodne dodatne studije, da i zakonodavac definiše koliko plastike je dozvoljeno da se nađe u vodi za piće i hrani, a koja količina je štetna po zdravlje - zaključuje dr Stojković.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU