Urolog sa VMA: Stide se što ne mogu da stignu do toaleta, a problem lako rešavamo!
Foto: Depozitfoto
Ako je vaš problem sa nevoljnim mokrenjem izraženiji, onda je neophodno da lekar propiše lekove. Krajnji način lečenja inkontinencije, odnosno nevoljnog puštanja urina je hirurgija.
Pročitajte još: Umor, nestabilna težina, problemi sa zdravljem: Šta sve ukazuje na to da se malo krećemo?
Profesor dr Vladimir Bančević, urolog Vojnomedicinske akademije, kaže da se tradicionalna tehnika otvorenog hirurškog pristupa radi rešavanja inkontinencije danas retko primenjuje:
Problem rešava mrežica koja podiže mokraćnu bešiku i ojačava mišić.
- NJu su zamenile minimalno invazivne procedure stavljanja mrežica i trakica od veštačkih materijala, kojima se podiže mokraćna bešika i ojačava mišić kojim zatvara mokraćnu cev - sfinkter. U značajnom usponu su i minimalno invazivne procedure kojima se ubrizgava sredstvo u sam sfinkter i time poboljšava mehanizam kontrole zatvaranja mokraćne cevi. Najkomplikovanije forme inkontinencije se rešavaju ugradnjom veštačkog sfinkterskog mehanizma.
Inače, inkontinencija može da se javi u svim životnim dobima i to kod oba pola.
Problem imaju žene svih godina, ali nakon 50. češće
- Kod žena, najčešće nakon 50. godine života može da dođe do "pada" karličnih organa, kada mokraćna bešika i mokraćna cev zauzimaju drugačiji položaj koji olakšava nevoljno isticanje urina - kaže naš sagovornik.
Pročitajte još: RUSKI kardiolog Mihajlovič otkriva tajnu dugovečnosti SRBIMA: Šest vežbi za ZDRAVU KIČMU i u desetoj deceniji života
S druge strane, vremenom kod oba pola patološko zadebljanje mišića mokraćne bešike dovodi do njegove preterane aktivnosti, smanjenja kapaciteta mokraćne bešike i naglih, imperativnih nagona na mokrenje koji mogu dovesti do inkontinencije.
Bez obzira na to kojeg je tipa i stepena, inkontinencija bi trebalo da se leči.
Pročitajte još: Grčenje mišića je signal upozorenja koje šalje telo: Evo kada treba hitno otići kod lekara
- Pored veće učestalosti infekcija, iritacije kože genitalne regije, materijalnih troškova zbog nabavke uložaka i pelena, stanje inkontinencije svakako prati i osećaj stida, kao i nesigurnosti u socijalnim kontaktima zbog potencijalnog nevoljnog umokravanja - kaže profesor Bančević.
Najveća od svih tegoba je osećaj neprijatnog mirisa urina, što neretko vodi u depresiju i samoizolaciju.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU