Sutra je VELIKA SUBOTA: Ovo su narodni običaji i verovanja

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.  Sprema se i čisti kuća, boje jaja, po pravilu rano ujutru pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

Pročitajte još: CRVENA boja bez trunke HEMIJE: 4 kašike mlevene paprike i sok od višnje učiniće ČUDO!

Velika subota je dan kada se tihuje i moli. To je dan kada je Hristos sišao u AD da propoveda jevanđelje mrtvima, kako bi pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan NJegovog Vaskrsenja.

U večernjim časovima, toga dana, plaštanica se iznosi ispred hrama, nosi se oko crkve triput i ponovo spušta u grob. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste", odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili "maste" u čađi. Jaja isključivo boje ženska deca. 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU