"DIJETA" ZA DUGOVEČAN ŽIVOT: 5 jednostavnih promena koje bi mogle dodati 10 GODINA vašem životu

U novoj studiji, istraživači su koristili postojeće informacije o bolesti da bi izgradili model koji procenjuje očekivani životni vek na osnovu ishrane. Napravljen od strane stručnjaka predvođenih Univerzitetom u Bergenu, Norveška, pokazuje koliko godina se može dodati životu prelaskom sa tipične zapadnjačke ishrane na zdraviju.

Model možete pogledati ovde. Pokazalo se da 20-godišnji muškarci u SAD koji su optimizovali svoju ishranu mogu da žive još 13 godina. Žene bi mogle da dodaju još 10,7 godina. Što je osoba mlađa, to bi prelazak na zdravu ishranu imao veći uticaj na njen životni vek. Ali čak i oni od 60 godina mogli bi dobiti dodatnih osam do devet godina, dok bi oni stariji od 80 mogli dobiti dodatnih tri i po godine.

„Razumevanje relativnog zdravstvenog potencijala različitih grupa hrane moglo bi omogućiti ljudima da ostvare izvodljive i značajne zdravstvene dobitke“, rekli su autori studije. Konzumacija sledeće hrane je najviše produžila životni vek, svaka za oko dve godine:

1. Mahunarke

Mahunarke su bogat izvor vlakana, a većina ljudi ih ne jede dovoljno. NHS preporučuje 30 g dnevno, ali većina odraslih u UK jede samo 18 g. Dodaje se: „Postoje jaki dokazi da je konzumiranje puno vlakana povezano sa manjim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i raka creva. Vlakna takođe pomažu u kontroli težine jer vam pomažu da se osećate punije i održavaju creva u pokretu."

Mahunarke, koje su ključni izvor proteina za one koji ne jedu meso, uključuju:

• sočivo
• grašak
• leblebije
• pasulj

Možete ih dodati u čorbe, kari i salate, možda zamenite polovinu uobičajenog mesa nekim mahunarkama.

2. Integralne žitarice

Britansko udruženje dijetetičara (BDA) kaže: „Sve su dokazi da redovno jedenje integralnih žitarica kao deo zdrave ishrane i načina života pomaže u održavanju zdravlja i može pomoći da se smanji rizik od mnogih uobičajenih bolesti. „Ne samo da vlakna u njima imaju svojstva koja promovišu zdravlje – čini se da je to ’kompletan paket’ hranljivih sastojaka koji zajedno rade kako bi pružili zaštitu.”

Pročitajte još: DIJABETES: Otkriveno je piće koje izaziva "ZNAČAJAN" pad nivoa šećera u krvi

Integralne žitarice obezbeđuju esencijalne masne kiseline, antioksidante i mikronutrijente poput bakra i magnezijuma. Jedenje više integralnih žitarica može biti jednostavna zamena za uobičajeni pirinač ili testenine za „celo“ zrno. To znači da zrno nije rafinisano i uključuje spoljni sloj bogat vlaknima, koji se zove mekinje, i hranljive materije prepune „klice“.

Tražiti:

• integralne žitarice, kao što su musli od celog zrna ili celi zob
• hleb od integralnog brašna, žitarica, pšeničnih klica ili semena
• raženi krekeri ili hrskavi hleb
• integralnog brašna
• braon pirinač
• testenina od integralnog
• bulgur
• pšenica
• kinoa
• pirinčani kolači od celog zrna

3. Više orašastih plodova

Možda vaša porcija kikirikija u pabu ipak nije tako loša. Nešto manje od dve godine bi se mogle dodati vašem životu ako povećate unos orašastih plodova. Porcija od 30 g orašastih plodova - mala šaka - sadrži oko 200 kalorija i sadrži desetine vitalnih hranljivih materija, poput selena, magnezijuma, kalcijuma i zdravih masti. Omega-3 masne kiseline, na primer, štite od bolesti mozga poput Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Konzumiranje orašastih plodova je dobro za srce, pokazuju istraživanja, pomažući u održavanju arterija srca, smanjujući holesterol i održavajući težinu zdravom.

Foto: Piksabej

Sirovi orasi su najbolji za grickanje, za razliku od bilo čega slanog ili zaslađenog, a svaki orašasti plod ima svoj nutritivni profil.

Neke od opcija uključuju:

• bademi
• brazilski orasi
• pistaći
• orasi
• kikiriki
• indijski oraščići

4. Manje crvenog mesa

Kao i mnoge ranije studije, istraživanje je pokazalo da oni koji jedu manje crvenog mesa imaju svetliju budućnost u smislu svog životnog veka. Konzumiranje puno crvenog (i prerađenog mesa) povećava rizik od raka creva (kolorektalnog). Rak creva je drugi najčešći uzrok smrti od raka u Velikoj Britaniji, ubijajući 16.600 ljudi svake godine. Takođe je povezan sa srčanim oboljenjima i dijabetesom - dva ozbiljna i hronična stanja.

Ali ne morate u potpunosti da odbacite lazanje ili nedeljno pečenje, jer je crveno meso i dalje puno vitamina i minerala koji čine deo uravnotežene ishrane.

U crveno meso se računa:

• govedina
• jagnjetina i ovčetina
• svinjetina
• teletina
• srnetina
• koza

5. Prerađeno meso

Prerađeno meso je ono koje ćete naći u omiljenim sendvičima, uključujući narezano meso kao što su šunka i slanina. Kao i crveno meso, ne treba ga jesti previše. Postoji povećan rizik od raka za svakih 25 g prerađenog mesa koje osoba pojede dnevno, što se odnosi na komadić slanine ili parče šunke, kaže Cancer Research UK.

Prerađeno meso uključuje:

• kobasice
• slanina
• šunka
• salama
• pašteta
• Narezano meso za ručak, uključujući i ono od piletine i ćuretine

NHS daje preporuke za meso koje pokrivaju i crveno i prerađeno meso. Kaže: „Ako jedete više od 90 g crvenog ili prerađenog mesa dnevno, preporučuje se da smanjite unos na 70 g ili manje dnevno. To možete učiniti tako što ćete jesti manje porcije crvenog i prerađenog mesa, jesti ovo meso ređe ili ga zameniti za alternativu. Ako pojedete više od 90 g crvenog i prerađenog mesa određenog dana, možete jesti manje narednih dana ili imati dane bez mesa, tako da prosečna količina koju pojedete svakog dana nije veća od 70 g."

BONUS VIDEO: