Ukras, ali i salata - OVA biljka, pored lepote, puna je vitamina i ima blagotvorno dejstvo (FOTO)
Photo:Pixabay
Pripada familiji Primulaceae, cveta od sredine februara meseca do kraja aprila i može da se gaji i kao biljka za enterijer. Sam rod obuhvata oko 300 vrsta rasprostranjenih u umerenom i hladnom pojasu, kao i u tropima.
Jagorčevina je biljka sa kratkim korenom. Listovi su većinom jajasti ili izduženog oblika koji postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku. Na naličju su često dlakavi, zelene ili bele boje. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljike u obliku štitaste cvasti.
U prirodi raste na proplancima, u šumama, na livadama, ali zbog prekomernog i nepravilnog branja, danas je u znatnoj meri proređena i njenih prirodnih staništa je sve manje. U novije vreme, jagorčevina se veoma uspešno uzgaja kao hortikulturna biljka, sa više stotina varijeteta i hibrida koji uglavnom potiču iz Kine.
Ovog vesnika proleća najbolje je zasaditi ispod listopadnog drveća, gde će u toku cvetanja dobijati dovoljno svetlosti, a kasnije imati potrebnu vlagu i hladovinu
Ova biljka je nezahtevna i lako se gaji. Ukoliko je sadite u dvorištu, vrtu ili na balkonu, najpovoljnije mesto sadnje je ispod listopadnog drveća, gde će u toku cvetanja dobijati dovoljno svetlosti, a kasnije, kada pređe u period mirovanja, imaće dovoljno vlage i hladovine. Za gajenje u saksiji potrebna je posuda sa dobrom drenažom i veličine koja će biti prilagođena samoj rozeti biljke. Zemlja u kojoj je posađena jagorčevina treba da bude propusna i umereno vlažna, pa je neophodno voditi računa prilikom zalivanja da se listovi ne kvase previše, jer to ne prija biljci.
Preporuka je da se zalivanje obavlja potapanjem saksije u vodu, tako da lišće ostane suvo. Za bolje napredovanje u svom rastu i razvoju, jagorčevine zahtevaju prostorije sa jutarnjim suncem u kojima temperatura ne prelazi 18 stepeni. Da bi se novi cvetovi brže pojavili, potrebno je redovno uklanjati precvetale delove, a u periodu od oktobra do početka cvetanja poželjno je jagorčevinu prihranjivati tečnim mineralnim đubrivom za cvetnice, na svakih 15 do 20 dana.
Jagorčevina sadrži primin, supstancu koja može da izazove iritacije osetljive kože, pa ukoliko ste alergični, obavezno pri sadnji i presađivanju nosite rukavice.
Većina nas je, po preporuci lekara, u terapeutske svrhe koristila jagorčevinu i to najčešće u obliku sirupa za iskašljavanje, naročito kod upala gornjih disajnih puteva. Ova biljka ima brojna lekovita svojstva.
Sadrži minerale poput natrijuma, kalcijuma, saponizide, kao i vitamin C. Pored blagotvornog dejstva na disajne organe, jagorčevina ulazi u sastav biljnih mešavina koje mogu biti od koristi pri lečenju slabosti srca, nesanice, migrene, nervne uznemirenosti. U Engleskoj i Holandiji njeni listovi se koriste za salatu.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU