KAKO I KADA je nastao običaj KIĆENJA JELKE: U nekim krajevima umesto ukrasa stavljali su se jabuke i orasi, a zvezda na vrhu ima posebno značenje
Photo: Shutterstock
Istorija ukrašavanja jelke za Novogodišnje praznike, potiče iz simbolike zimzelenog drveća u drevnom Egiptu i Rimu. Nastavlja se na nemačku tradiciju božićnih jelki sa svećama, koje su prvi put donete u Ameriku 1800.-tih godina. Ovaj običaj, ima korene u ranim proslavama zimske kratkodnevnice kraljice Viktorije, koja je volela da dekoriše, kao i u godišnjem osvetljenju Rokfeler centra u NJujorku.
Mnogo pre pojave Hrišćanstva, biljke i drveće koje je ostalo zeleno tokom cele godine, imalo je posebno značenje za ljude zimi. Baš kao što ljudi danas ukrašavaju svoje domove tokom praznika jelkama, drevni narodi su kačili zimzelene grane na svoja vrata i prozore. Nekada se verovalo da će zimzelen služiti kao zaštita od veštica, zlih duhova i bolesti.
Pročitajte još: NE BACAJTE NOVAC NA PRESKUPE UKRASE: Ovako su naše mame pravile novogodišnju dekoraciju i ukrašavale domove, MOŽETE I VI! (VIDEO)
Mnogi drevni narodi verovali su da je sunce 'Bog', i da zima dolazi svake godine jer je 'Bog sunca' postao bolestan i slab. Slavili su zimsku kratkodnevnicu, jer je to značilo da će najzad bog sunca početi da ozdravlja. Zimzelene grane borova i jela, podsećale su ih na sve zelene biljke koje će ponovo rasti, kada 'Bog sunca' bude jak i kada se leto vrati.
Rimljani su znali da da kratkodnevnica znači da će farme i voćnjaci uskoro biti zeleni i plodni. Da bi obeležili tu priliku, oni su svoje domove i hramove ukrasili zimzelenim granama.
Nemačka je zaslužna za početak tradicije kićenja božićne jelke, kakve danas poznajemo. U 16.veku, kada su pobožni Hrišćani doneli ukrašena drvca u svoje domove. Neki ljudi su pravili božićne piramide od drveta, i ukrašavali ih granama i svećama. Rašireno je verovanje da je Martin Luter, protestantski reformato, prvi dodao upaljene sveće na drvo. Hodajući ka svom domu jedne zimske večeri, sastavljajući propoved, bio je zadivljen sjajem zvezda koje su svetlucale usred zimzelenog drveća. Da bi dočarao ovu scenu u svojoj kući, podigao je drvo u glavnoj prostoriji i žicom povezao sveće po granama.
Ne ulazimo baš u bezbednost ovog postupka.
Pročitajte još: Počeo je BOŽIĆNI POST, a pojedini vernici imaju nedoumicu da li je med postan
U Poljskoj se jelka kitila jabukama, orasima, kolačima, šarenim papirićima, zvezdama od slame, mašnama i šarenim vaflima. Verovalo se da drvo ima magičnu moć, koja je povezana sa setvom i uspešnim rodom, u narednoj godini.
Kada je vojska tokom francusko-pruskog rata okitila jelku u vojnoj bolnici, taj običaj postao je vrlo popularan. Od 20.veka jelke počinju da se kite, i crkve ih postavljaju na javna mesta u gradovima širom sveta. Kada su crkve počele da kite jelku, često bi ih postavljale blizu polica sa crkvenim svećama, koje su ubrzo počele da služe za dekoraciju drveta, što se kasnije razvilo u postavljanje božićnih lampica.
Prema verovanjima, zvezda koja se tradicionalno postavlja na vrh jelke predstavlja Vitlejemsku zvezdu, koju su tri mudraca donela do štale u kojoj se rodio Isus Hrist.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU