Danas je TUCINDAN: Prema starim NARODNIM verovanjima morate ispoštovati tri jako bitna OBIČAJA

Tucindan je dan, kada prema tradiciji, srpski pravoslavni vernici kolju i rede pečenicu za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan. Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime. Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Pročitajte još: Bila je PRVA ŽENA AKADEMIK U SRBIJI: Ostavila je neizbrisiv trag, a njene knjige se i danas čitaju

Deca se ne smeju kažnjavati

Nekada su se deca “koja to zasluže” i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično “tuku” decu da bi bila poslušna.

Neki drugi izvori navode da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi. Ako neko nekog i slučajno udari, taj udareni mora brzo da izgovori: Ćiri, miri da imaš dvadesetčetiri.

Spremanje kuće za Božić

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.

Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

Večera na podu

U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.