Svetska zdravstvena organizacija RUŠI priče o KORONI! Ove stvari su LAŽ!
Verujemo u laži koje pročitamo Foto: Piksabej
Mesta, nekad proključala od života, postala su staništa duhova, sa strogim zabranama, od blokada gradova, preko zatvaranja škola, do ograničavanja putovanja i onemogućavanja masovnih okupljanja. Do sada, neviđena globalna reakcija na neku bolest. Moglo bi proći prilično dugo vremena dok se plima ne povuče, možda čak i čitava godina.
Možda ćemo čekati da se situacija smiri čak i godinu dana
Pročitajte još: SAD nastavlja "rat" sa Kinom, gubici MILIJARDE DOLARA
Prisustvujemo novoj poplavi lažnih vesti, ovaj put oko pandemije korona virusa. Od „Fejsbuka“ do „Tvitera“ često deljene dezinformacije podrazumevaju sve, od toga šta je izazvalo širenje zaraze, do toga kako je možete sprečiti. U najgorem slučaju, same ideje su štetne; prema skorašnjem izveštaju iz jedne pokrajine u Iranu, više ljudi umrlo je nakon što je popilo industrijski alkohol, inspirisani lažnom tvrdnjom kako vas može zaštiti od Kovida-19.
Pročitajte još: RAZOTKRIVENO! Amerikanci su pre Kineza oboleli od korone, ali su mislili da je GRIP - postoji DOKAZ da je virus nastao u SAD!
U međuvremenu, opovrgnuto je nekoliko dezinformacija o tome kako sunčeva svetlost, topla voda, ozoniranje i ispijanje veće količine vode mogu uticati na korona virus. Fantastične teorije se svakodnevno proveravaju, a Svetska zdravstvena organizacija (WHO) redovno osvežava stranicu gde ruši ove konfabulacije.
Pročitajte još: "Jednom zaražen, ne živi više od dvadeset četiri sata": Korona virus predviđen pre 30 godina, a šta je PRAVA ISTINA
Gordon Penikok, vodeći istraživač psihologije dezinformacija na Univerzitetu u Ređini (Kanada), zamolio je učesnike studije da pogledaju mešavinu istinitih i lažnih naslova o epidemiji korona virusa. Kad je od njih konkretno zatražena ocena verodostojnosti tih izjava, učesnici su lažne vesti proglasili istinitim u oko 25 odsto slučajeva.
Učesnici jedne studije, čak 25% njih, poverovalo je u lažne vesti.
Pročitajte još: Flaša pića "Veliki brat" prodata za 135.000 evra! A zašto je toliko SKUPO?!
Kognitivne škrtice
Istraživači poput Penikuka koriste alat po imenu „kognitivni test refleksije“ (CRT) kako bi izmerili ovu sklonost. Da biste došli do tačnog rešenja, morate zastati i premostite prvobitnu instiktivnu reakciju, odgovor na „prvu loptu“. Iz tog razloga, CRT pitanja nisu toliko test sirove inteligencije, koliko test nečije sposobnosti da upotrebi inteligenciju promišljajući stvari na razmotren, analitički način, umesto predavanja prvobitnom instinktu i reakciji „od prve“. LJude koji to ne rade psiholozi često zovu „kognitivne cicije”, jer, možda, poseduju značajne mentalne rezerve, ali ih ne „troše”.