Један од најпознатијих редитеља бивше Југославије, Вељко Булајић, је преминуо у 97. години.
Вест о његовој смрти Вечерњем листу потврдили су чланови његове породице.
Редитељ Вељко Булајић рођен је у месташцу Вилуси на пола пута од Требиња до Никшића, 22. марта. 1928. Са родитељима, оцем Миљком и мајком Љубицом те браћом Џорђем и Стеваном је до избијања Другог светског рата боравио у Сарајеву, а онда су се вратили у родне Вилусе и већ 13. јула 1941. године придружили „устаницима“ који су се борили против ‘окупатора и народних издајника’. Најстарији брат Ђорђе је погинуо у рату, док су Стеван и Вељко преживели, иако су и они били рањавани.
Средњу школу Булајић је завршио у Сарајеву. Након рата нашао је место у Дому ЈНА у Загребу, где се мотао с млађим поратним интелектуалцима. Тада се почео занимати за кинематографију, уписао је филмску режију у Центро Спериментале у Риму. Дипломирао је 1959., асистирао великим редитељима као што су Федерико Феллини и Виторио де Сика па се вратио у бившу Југославију.
Редитељску каријеру започео је са два кратка филма: Камен и море и Брод луталица (1953.). Први дугометражни играни филм "Влак без возног реда" (о послератним миграцијама становништва) реализирао је 1959. године. Дело је награђено с две Златне арене и наградама Славица и Јелен у Пули, те Наградом града Загреба. Следи филм Рат (1960.), визија ратне катастрофе, награђен Златном и Сребрном ареном у Пули. Велики успех Булајић постиже филмом Узаврели град (1961.), о животу у новоме индустријском центру, награђеном такође Златном ареном у Пули.
Булајић је аутор чији су филмови постигли највећи успех код домаћих и страних гледалаца. Козара, Влак без возног реда, Атентат у Сарајеву заједно с Битком на Неретви на врху су листе најгледанијих филмова у бившој Југославији. Наведена четири филма приказивани су у многим државама, што су југословеснке власти подстицале из политичких и идеолошких разлога. Но, његови филмови су доносилии велике зараде.
Вељко Булајић добитник је награда Златни Лав у Венецији, Златна Нимфа у Монте Царлу, награде за режију у Сан Себастијану и Неw Делхиу, Златне медаље на Међународном филмском фестивалу у Москви, међународне награде критике Цидалц, награде Златни клас за најбољи филм у Валладолиду, неколико награда публике те још неке друге.
Награђен је с неколико Златних Арена на Филмском фестивалу у Пули за најбоље филмове и најбољу режију, а америчка Академија за уметност и науку номиновала је његов филм Битка на Неретви за Оскара.
(ртс)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
