Највећа звезда еротске фотографије провоцирала је, задовољавала апетите публике која се до тада крила или није ни знала у чему посебно ужива, померала је границе, а онда се преко ноћи њен живот потпуно променио. Наредне деценије, међутим, нису биле срећне.
Бети Пејџ није име које сви данас знају, али током 50-их година прошлог века је била једна од најпрепознатљивијих пин-уп девојака на свету. Била је пионир у свету моделинга и једна од најфотографисанијих жена свог доба.
Међутим, далеко од објектива живот Бети Пејџ био је далеко од непрекидног сјаја, гламура и безбрижности, а обележили су га бројни успони и падови.
Несрећно детињство скривено иза најбољих оцена
Рођена је као Бети Меј Пејџ 22. априла 1923. године у Нешвилу, у Тенесију, као друго од шесторо деце. Њене ране године су биле обележене финансијским проблемима и нестабилношћу. Када је имала 10 година, родитељи су јој се развели и она и две њене сестре су послате у сиротиште на годину дана.
У неком тренутку током њених тинејџерских година, њен отац се вратио и изнајмио собу у подруму у кући њене мајке. У том периоду ју је, како је Бети тврдила, сексуално злостављао.
Међутим, о свему је ћутала, а нико у школи није примећивао с каквим теретом живи. Штавише, била је изузетна учетница и добила је стипендију за Колеџ "Џорџ Пибоди". Утеху је проналазила у локалним друштвеним центрима, где је развила страст према кувању, шивењу и другим практичним вештинама. Била је запажена у драмској секцији, Ученичком савету, писала за школске новине, помагала у уређивању годишњака...
Након што је дипломирала 1943. године, удала се за свог дечка из средње школе Билија Нила и преселила се у Сан Франциско. Покушала је да се бави глумом у Лос Анђелесу, али није прошла прво тестирање.
Брак, ипак, није био срећан, па је Бети неколико година касније поднела је захтев за развод од Нила и преселила се у Њујорк.
Велики пробој Бети Пејџ
Није требало много времена да схвати да живот у Њујорку није ништа лакши него у Сан Франциску. Да би се у почетку издржавала, запослила се као секретарица једног агента за некретнине.
Током првих неколико година у Великој јабуци уписала се на часове глуме и ишла редовно на аудиције за представе, али без успеха.
Једног пријатног дана 1950. године, Бети се забављала на обалама Кони Ајленда када је запала за око Џерију Тибсу, локалном полицајцу који се аматерски бавио фотографијом. Пришао је Бети и рекао јој да има потенцијал да постане позната пин-уп девојка. Предложио јој је снимање и чак да јој помогне да састави свој први портфолио. Заинтригирана, Бети је пристала.
У то време је дистрибуција голишавих и еротских фотографија била илегална, што је значило да је потражња за њима била велика. Као одговор на ова законска ограничења, појавили су се такозвани „клубови фотографа“, који су наводно промовисали уметничке фотографије, али су у стварности били паравани за производњу и дистрибуцију експлицитних или порнографских фотографија.
Као модел у једном таквом фото-клубу, Бети Пејџ је полако постајала звезда. Пред објективом је била пуна самопоуздања, што ју је брзо довело до славе у свету еротске фотографије.
Убрзо су Бетино име и имиџ постали синоним за жанр, што је данас чини култном фигуром у свету пин-уп и еротске фотографије.
Како је Бетина слика кружила подземном еротском културом Њујорка, привукла је пажњу Ирвинга Клоа и његове сестре Поле. Клоови су водили посао наручивања поштом, специјализован за еротику фетиша по наруџбини. Продуцирали су кратке неме филмове у којима се Бети Пејџ појављује у разиграним, али провокативним ситуацијама, што је привлачило публику.
Кефоверов комитет јој је задао ударац од ког се није опоравила
Међутим, почетком педесетих се у причу умешао амерички сенатор из Тенесија Естес Кефовер, који је председавао чувеним Специјалним комитетом Сената за истрагу криминала у међудржавној трговини.
Такозвани Кефоверов комитет је спроводио телевизијска саслушања и истраге о организованом криминалу, која су разоткрила ужасе криминалног подземља. Рад овог комитета је довео до појачаног сузбијања цензуре у медијској и забавној индустрији, а посебно је циљао на садржај који је сматран превише ризичним или провокативним.
Културна и политичка клима 1950-их почела је да се мења ка конзервативнијем ставу, а свакоме ко је стајао на путу уништене су каријере.
Бети Пејџ и њене колеге нису биле поштеђене од Кефоверовог комитета. Сматрали су њу и фотографе попут Ирвинга Клоа „лошим утицајем и понижавајућим“. Кефовер је зато покренуо подкомитет за малолетничку делинквенцију како би испитао наводни негативан утицај ових фотографија. Истрага је кренула мрачним током када је извесни Кларенс Грим тврдио да је његов син извршио самоубиство под утицајем фотографија Бети Пејџ.
Кефовер је због свега извео Ирвинга Клоа на суд 19. маја 1955. године, а судски поступак је утицао на Бети, која је, иако је поштеђена сведочења, осећала да је крива за смрт тинејџера.
Нови почетак за Бети Пејџ
Притисак и анксиозност које је изазвао Кефоверов комитет постали су претешки за Бети Пејџ. Преселила се на Флориду да би живела опуштенијим и изолованијим животом и далеко од камера. Недуго након што је стигла на Флориду, почела је да иде редовно у баптистичку цркву, што је довело до њеног духовног препорода.
Новооткривена религиозност је подстакла Бети да прекине каријеру.
– Када сам предала свој живот Господу, почела сам да мислим да он не одобрава све те моје голе фотографије – рекла је.
Године 1958, удала се за Армонда Волтерсона, а развели су се већ 1963. године. По трећи пут се удала 1967. године, овог пута за Харија Лира. Међутим, колико год се надала срећном једноставном животу, ово поглавље означило је почетак погоршања менталног здравља Бети Пејџ.
Први знаци да нешто није уреду били су њени неконтролисани изливи беса. Међу инцидентима који се најчешће помињу је онај из јануара 1972. године, када је мхала пиштољем у једном одмаралишту за свештенике. Исте године се развела по трећи пут.
У наредним годинама, повукла се из јавности, а њене борбе са менталним здрављем вођене су у потаји, иза зидова њеног дома. Наредне деценије је провела повучено, тихо, не привлачећи пажњу.
У ретким интервјуима које је дала истицала је да никада, док је још била пин-уп модел, није у свом послу видела било шта погрешно.
– Никад нисам мислила да је то срамотно. Осећала сам се нормално. Било је то много боље него да сам седела за писаћом машином осам сати, то уме да буде монотоно – закључила је 1998.
У критичном стању је хоспитализована у децембру 2008, а у болници је преминула три дана касније, 11. децембра, када је њеној породици предочено да нема спаса и да би требало да се искључе апарати који су је одржавали у животу.
Како је за медије рекао њен дугогодишњи пријатељ Марк Реслер, Бети Пејџ је доживела срчани удар, а медији су јавили да је боловала и од упале плуића.
Утицај Бети Пејџ
Данас се чест каже да су фотографије Бети Пејџ инспирисале читаву нову генерацију креативаца.
Верује се да без њеног рада поп култура не би добила много момената који се данас сматрају прекретницом, попут Мадонине књиге "Секс", лика који је Ума Турман играла у Тарантиновим "Петпарачким причама", читаве каријере краљице бурлеске Дите фон Тиз....
Колико је Тарантино фасциниран Бети Пејџ види се у многим његовим радовима, а у филму "Отпоран на смрт" из 2007. године одао јој је почаст кроз лик Џангл Џулије.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
