Била је прелепа и талентована али живот јој је нанео превише бола.
Розмари Магдалена Албах рођена је 1938. године у породици глумаца. Њен отац, Волф Шнајдер, важио је за једну од најпознатијих културних личности Трец́ег рајха, а њену мајку Магду Шнајдер, звезду немачких филмова, сам Адолф Хитлер је назвао његовом омиљеном глумицом. Постојале су чак и нејасне гласине да је Фирер био претерано љубазан према Магди, што је касније довело до њеног развода...
Међутим Розмаринини родитељи су били превише заузети да би је одгајали. Тачно месец дана након рођења девојчице, Магда ју је одвела својој мајци, обец́авши да ц́е касније доц́и по њу. Магда никада није одржала реч: Розмари је одрасла под надзором своје баке, а 1949. године послата је у интернат. Очајнички жудец́и за својом неприступачном мајком, Розмари је сањала да постане глумица. Можда би онда Магда, на чију блиставу каријеру није утицао пад Рајха, обратила пажњу на њу?
Када је Магда Шнајдер 1953. године добила главну улогу у драмском филму Кад цвета бели јоргован. У причи је играла мајку тинејџерке. А кад ју је директор питао кога би волела да види као своју ц́ерку, Магда је предложила да проба с Розмари. Глумичина петнаестогодишња ц́ерка лако је прошла аудицију, а у филму, који је брзо освојио срца гледалаца, девојка је наведена као "Роми Шнајдер". Розмарин надимак код куц́е - Роми - показао се успешним псеудонимом који јој је остао цео живот.
Подршка њене мајке, којој је Роми била тако невероватно слична, уродила је плодом. Следец́е, 1954. године, Шнајдер је добила улогу у филму о младости британске краљице Викторије. Филм је имао огроман успех не само у Европи, вец́ и у САД, а тада је име Роми - "нова звезда!" - стављено је у раван са именом Магда. Мајка и ц́ерка су наставиле да глуме заједно. Нова мода за историјске филмове захтевала је младе и блиставе хероине и - са њима - угледне, али ипак шармантне старије даме.
Након прослављеног „Марша за цара” уследио је „Сиси” – филм о животу царице Јелисавете Баварске. Романтично представљена биографија убрзо је добила наставак - "Сиси - млада царица", а потом и "Сиси. Тешке царичине године". Роми Шнајдер, чије су филмове гледали милиони, постала је сензација! Али нико није слутио да је лик њене мајке висио над светски познатом глумицом као тамна сенка...
Магда Шнајдер је у сва три филма играла улогу Лудовике од Баварске, Сисијеве мајке, и неуморно је контролисала своју ц́ерку. А Ромин очух, Ханс Херберт Блатзхеим, Магдин нови муж, прогласио се агентом своје пасторке. Годинама касније, Роми се жалила да је Блатзхеим показао интересовање за њу без наговештаја породичних осец́ања. Роми није могла да трпи ово заувек...
Међутим, постојао је само један начин да одете без огромног скандала - да напустите немачки биоскоп. Искористивши своју славу, Шнајдер је отишла у Француску, где јој је понуђена улога у романтичном филму "Кристин". Редитељка јој је предложила да сама изабере партнера: уосталом, да бисте играли љубав, потребан вам је пријатан партнер... А Роми је зауставила поглед на фотографији тада релативно непознатог Алена Делона.
Први сусрет Шнајдера и Делона одржан је на париском аеродрому Орли пред одушевљеном публиком и новинарима. Неочекивано за све, Роми је била хладна према младом глумцу: одлучно јој се није допао, јер нису могли ни да разговарају. Роми није говорила француски, а Делон није знао немачки... Међутим, кружиле су приче да се и Ален разочарао у глумицу, о којој је толико слушао. Чинила му се једноставно ружна...
Међутим, током процеса снимања, обоје су се предомислили: осец́ања која су се распламсала развила су се у романсу. Није било могуц́е дуго задржати везу у тајности: Роми и Алена су одмах прогласили за најлепши пар у Европи. Али, иако су многи очекивали брзу објаву венчања, то се није догодило... Веридба је трајала дугих пет година. А онда се завршило на најдраматичнији начин.
Једног дана, Роми се вратила куц́и и пронашла поруку:
„Жао ми је“, написао је Делон. "Знам да бих те унесрец́ио. Са Натали одлазим у Мексико. Желим ти све најбоље!"
Њен свет се срушио. Глумици је требало две године да поправи сломљено срце. Године 1965. Роми је упознала немачког редитеља и глумца Харија Мајена. Раздвајало их је петнаест година и цео залив. Као тинејџер, Хари, син јеврејског бизнисмена, ухапшен је и провео скоро три године у концентрационом логору, преживевши само чудом. А Роми је остала ц́ерка „Хитлерове омиљене глумице“... Међутим, испоставило се да су осец́ања била јача од неизреченог. Мајен се развео од супруге и запросио филмску звезду, на шта је она одговорила пристанком. Ускоро је Роми подарила свом мужу сина Давида.
Роми је напустила глуму на неколико година. Последње што је желела је да понови судбину своје мајке, која је мењала своје дете за снимања. Али није могла у потпуности да се опрости од своје каријере. Године 1969. француски филмски режисер Жак Дереј позвао је Роми да глуми у детективу "Базен". Након што је прочитала сценарио, Роми се брзо сложила. Одлучила је да је време да се врати... Оно што није знала је да ц́е њен партнер у филму бити Ален Делон. Морали би још једном да играју на љубав.
Међутим овога пута Роми је играла по сопственим правилима. Делон је наговестио своја неугашена осец́ања и жељу да почне изнова, али му више није веровала. Не, Роми није била безгрешна, њен однос са Харијем, кога су мучила сец́ања на оно што се догодило, испоставило се да је веома тежак, а понекад је проналазила утеху у наручју других мушкараца... Али није желела и могла да више буде заједно са Делоном, који ју је једном толико увредио.
Болно осец́ање резултирало је новом причом на великом платну. Роми се поново појавила у улози царице Јелисавете, али више не младе и наивне лепотице која није знала тежину круне, вец́ зреле жене која је много тога доживела.
Улога Елисабет јој је вратила некадашњи сјај. Роми је била позвана у десетине филмова и могла је да изабере најбоље за себе. Међутим, посао је коначно уништио њену везу са супругом.
Роми и њен син су се настанили у Паризу, а Хари се преселио у Немачку. Тонуц́и све дубље у депресију, није могао да се избори са собом и у пролец́е 1979. учинио је непоправљиво, добровољно се растајуц́и од живота. Шнајдерова је тешко поднела одлазак бившег мужа и иако више нису били заједно и чак се преудала - за свог младог секретара Данијела Бјазинија, коме је родила ц́ерку, чинило јој се да може да спасе Харија. Да учини више за њега него он, да га не напусти...
Од тог тренутка у Ромином животу почиње непрекидна црна линија.
Роми је, покушавајуц́и да смири свој душевни бол, почела да злоупотребљава лекове који уопште нису донели олакшање, иако су јој дозволили да заборави на неко време. Глумичин лик се брзо променио: увек је била уморна и раздражљива. Данијел је престао да трпи њено понашање. А у мају 1981. поднели су захтев за развод.
Не само да је имовина морала бити подељена него је и њен син првенац Давид неочекивано затражио да га остави са очухом и сестром. Роми је била превише занесена афером са својим новим љубавником, Лораном Петеном, да би се држала свог сина. Осим тога, четрнаестогодишњи тинејџер - заједљив и дрзак, као и сви у његовим годинама - јасно је ставио до знања да не подноси Петена и да га нец́е толерисати у близини своје мајке.
Роми се надала да ц́е све успети на време... али за сада је изабрала да има Лорана поред себе. И ова одлука се показала фаталном: почетком јула 1981. Давид се пењао преко ограде куц́е Бјазинијевих родитеља, изгубио равнотежу и налетео на оштришиљак који је „красио” ограду. Ивица штуке је пробила феморалну артерију и за неколико минута дечак је нестао.
Губитак сина продубио је њен осец́ај кривице. Роми је давила своју тугу као и увек, постепено нестајајуц́и. Више није била иста, брзо се умарала, често је била болесна и имала је потешкоц́а да се присили да одржи исти темпо снимања. „Ја сам само несрец́на 42-годишња жена“, рекла је у интервјуу, „и моје име је Роми Шнајдер“. Успела је да издржи мање од годину дана и вероватно је осетила свој скори крај.
Роми Шнајдер је 10. маја 1982. потписала свој тестамент, постављајуц́и своју ц́ерку Сару и Лорана Петена за своје наследнике. И 18 дана касније, она је отишла. Као узрок смрти светски познате глумице, која је имала само 43 године, наводи се срчана инсуфицијенција.
Кажу да је до краја својих дана некада блистава жена постала јадан привид саме себе. И тешко да је могла да криви некога осим себе. Тако је барем мислио Данијел Бијазини, који је одгајао њихову ц́ерку Сару, пружајуц́и јој срец́но детињство и бринуц́и се да не падне под утицај баке Магде.
Познато је да је Сара кренула мајчиним стопама и постала глумица, али се, за разлику од ње, никада није прославила.
