Легендарни глумац Петар Божовић, коме је уручен Златни бор за животно дело, признање за богат опус којим је обележио деценије домаћег филма, позоришта и телевизије, осврнуо се на свој однос према сцени и публици, признајући да не би волео да умре на позорници, али и на колеге и пријатељства која су га пратила током деценија у глуми.
- Могу да кажем да ми прија. Онако, мало у шали, а мало у истини, чини ми се да је дошла прерано. Мени је тек осамдесет, прошлог лета напунио сам осамдесет. Жао ми је... Није толико важно шта је било, важно је шта је сада, а још важније како ми је данас. А данас ми је, скоро никако. Кад видим ове лудорије које раде и то културни радници, а не плаћеници или неки други, не могу да будем миран- рекао је чувени глумац у интервјуу за медије.
- Схватио сам да је таленат дар од Бога. Не да бих се појављивао на насловним странама и давао громогласне изјаве против овога или онога, већ да служим. Да служим људима. Човек највише воли да гледа себе, али воли и да се препозна у туђим судбинама, у ситуацијама које му нису блиске. То га ослобађа сопствених слабости, грехова или сујете. У комедијама се то најбоље види. Нушић је био мајстор за то. Када сам примио награду која носи његово име, рекао сам: "Е мој Брано, ниси поправио овај народ. Народ је постао још гори. Шта би ти данас имао посла..." - изјавио је он.
На питање да ли глумци одлазе у пензију, Божовић је одговорио:
- Има оних који се повуку, али ја у то не верујем. Погледајте филм "До последњег даха". Љуба Мољац је умро изводећи своју монодраму у Хрватској. Бата Стојковић би, верујем, све дао да је умро на сцени, али није - рекао је он и додао:
-Смрт је неминовност, сви знамо да морамо да умремо, али увек се бунимо против тога. На крају човек се пита има ли излаза и одговор је: има. Христос је васкрсао. Зато је вера изнад свега. Рационализам је уништио многе ствари, а осећање је нешто што разум не може да постигне. Инстинкт је јачи од памети. Његош је рекао: "Да ли је инстинкт или врховни вођа?" А зна се ко је врховни вођа - Господ Бог.
Иза себе имате много фестивала на којима сте били. Сећате ли се неке анегдоте?
- Сећам се једне ситуације са Филмских сусрета у Нишу. Покојни Јосиф Татић и ја смо једне вечери заглавили у чувеној кафани "Американац". Били смо толико пијани да смо се успавали у оближњем парку на клупи. Ујутру нам прилази једна госпођа, буди нас и каже: "Децо, ало, готова је кисела чорба да се окрепите". Па то ни рођена мајка ни баба не раде. Ето колико су Нишлије гостопримљиви- закључио је Божовић.
(Информер)
