Наследница Фереро компаније Марија Франка Фереро, преминула је у 87. години. Живот јој је био обележен скромношћу и хуманитарним радом
Милијардерка и наследница империје Фереро Роше, која иронично није волела чоколаду, преминула је у 87. години. Марија Франка Фереро издахнула је у четвртак у свом дому у Алби, у италијанској регији Пијемонт.
Била је удовица Микелеа Ферера, власника групације Фереро, компаније која стоји иза познатих кондиторских производа.
Наследство и породица
Када је Микеле, у то време најбогатији човек Италије, преминуо 2015. године, Марија је наследила бизнис који обухвата око 40 фабрика, више од 47.000 запослених и годишњи промет већи од преко 17 милијарди евра, преноси "Дејли мејл".
Иза ње су остали син Ђовани, тренутни председник групације, снаје Паола и Луиза, као и петоро унучади. Њен други син, Пјетро, преминуо је 2011. године од изненадне болести.
Иако је Микеле био лице компаније, Марија Франка је била та која је доносила важне одлуке. Прича се да је имала невероватан инстинкт за људе. Микеле се често консултовао са њом пре него што би запослио неког високог руководиоца. Ако Марија каже да јој особа не улива поверење, тај уговор никада не би био потписан.
Деценијама је живела у Монаку, али не на начин на који то раде данашњи милијардери. Није посећивала модне ревије нити се дружила са џет-сетом. Њени изласци су се сводили на одласке у цркву и шетње поред мора. Чак и тамо, где су богаташи на сваком ћошку, њу је било готово немогуће препознати или усликати.
Љубав на први поглед и необична признања
Марија је рођена у Савиљану 21. јануара 1939. године. Након завршене школе, похађала је колеџ за преводиоце у Милану, а 1961. године запослена је као преводилац у компанији Фереро, где је и упознала свог супруга.
Била је то љубав на први поглед и пар се венчао 1962. године, упркос томе што, како се касније присећала, "није волела чоколаду". Годину дана касније рођен је њихов првенац Пјетро, а потом и Ђовани 1964. године.
Када се удавала за Микелеа, то није било венчање из бајке какво би се очекивало од богатих Италијана. Било је то скромно, готово приватно венчање, што је поставило тон за читав њихов заједнички живот.
Она и њен супруг Микеле били су изузетно побожни католици. Занимљиво је да су инсистирали да се у сваку од 40 фабрика Фереро широм света постави статуа Девице од Лурда. Веровали су да их она штити. Сваке године су организовали ходочашћа за запослене, а Марија је лично водила рачуна о томе да се традиција поштује и након Микелеове смрти.
Живот посвећен хуманости
Њен дискретни филантропски рад донео јој је неколико признања, укључујући титулу Витеза Великог крста, највиши ранг одликовања у Италији 2024. године. Дана 19. децембра, на ванредној скупштини акционара, једногласно је именована за доживотну почасну председницу групације Фереро.
Иако је имала милијарде на рачуну и била у дубокој старости, Марија Франка је редовно пратила извештаје из компаније. Није се пензионисала у класичном смислу речи. До последњег дана је инсистирала да је обавештавају о раду фондације и о томе како се третирају бивши радници у Алби.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
