Без обзира да ли га памтите као Пика, Ђенку или Јаковљевића, Бора Тодоровић је сигурно глумац који је облежио ваше детињство и младост, а његове реплике се и даље са истим жаром цитирају. Током каријере дуге скоро шест деценија, играо је у више од стотину филмова, тв серија и позоришних представа.
Боривоје Бора Тодоровић рођен је у учитељској породици, 5. новембра 1929. године.
После губитка оца, породица Тодоровић се преселила у Аранђеловац, где симпатични Бора добија доживотни надимак – Чвока.
Пред рат се поново селе у Београд, где током окупације ради као носач на Железничкој станици и тргује на црној берзи. Чувени Бора умео је да каже да је морао да докторира на животу како би издржавао породицу.
После рата почиње студије машинства, али убрзо одустаје и одлучује да студира глуму у класи код професора Јозе Лауренчића. Њагов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али убрзо одлази са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом у Загреб где је четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта (1957-1961.). Када се вратио у Београд играо је у Атељеу 212 до 1983. године, у коме се и најдуже задржао.
Добитник je бројних признања и награда – освојио је Стеријину награду за улогу у представи “ Маратонци трче почасни круг ”, награду Ћуран за улоге у представама “Маратонци трче почасни круг”, “Мрешћење шарана”, “Псеће срце”, “Лари Томпсон-трагедија једне младости”, награду “Зоранов брк” за улогу у представи “Повратак”, награду Павле Вуисић за животно дело, Гран при за улогу у “Професионалцу” у Кану.
У једном од последњих интервјуа који је дао, рекао је:
- Живео сам и живим један леп и пун живот, успешан на сцени, а и приватно -
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
