Глумац Мустафа Надаревић је преминуо на јучерашњи дан 2020. године, а иза себе је оставио неизбрисив траг.
Глумац Мустафа Надаревић преминуо је 22. новембра 2020. године, а публика региона га је заволела кроз популарну серију "Луд, збуњен нормалан". Како је својевремено говорио, професију је одабрао као спас.
Мустафин отац Мехмед преминуо је од туберкулозе када је имао 28 година, па је његова мајка Асја, која је тада имала 22 године, остала сама да одгаја Мустафу.
Глума је била његова љубав и у њој је нашао спас. Глумио је у позоришту и када му је умрла мајка.
- Тако ми је било лакше. То је бекство од стварности и бекство у лик који нисам ја, онда мање боли. Добра глума је последњи корак ка шизофренији. Морате много да дате себи, а са друге стране, останите здрави у глави - рекао је тада.
Богата каријера
Управо улогом Изета Фазлиновића Надаревић је одушевио младост. Тај лик заинтересовао их је за бројне друге улоге легенде југословенског глумишта. У каријери вредној највећег поштовања броји 74 филмске и телевизијске улоге, а позоришним улогама се не зна број. Његов задњи филм био је “Генерал” Антуна Врдољака, а задња серија “Луд, збуњен, нормалан” Елмира Јукића.
Позоришну каријеру Надаревић је започео у Загребачком казалишту младих. Од 1969. до 2018. године био је члан драме Хрватскога народног казалишта у Загребу. Гостовао је у ХНК “Иван пл. Зајц” у Ријеци, у ХНК у Сплиту те на Дубровачким летњим играма. Остварио је значајне улоге у домаћем репертоару попут Богдана у “Хваркињи”, Помета у “Дунду Мароју”, Милетића у “Оставци”, Леонеа у “Господи Глембајевима”..., а у страном репертоару ваља истакнути Лоренцачија у “Лорензаццио”, Сирана у “Цyраноу де Бергерацу”, Фигара у “Фигаро се жени” и “Фигаро се растаје”, М.П. Марфија у “Лету изнад кукавичјега гнијезда”... Остварио је цели низ улога у телевизијским филмовима и серијама, а на филму се посебице прославио улогом ујака у филму “Отац на службеном путу” Емира Кустурице те улогама у филмовима “Мирис дуња” Мирзе Идризовића, “Већ виђено” Горана Марковића, “Глембајеви” Антуна Врдољака, “Празник у Сарајеву” Бењамина Филиповића, “Глуви барут” Бато Ченгића, “Савршени круг” Адемира Кеновића.
На Академији драмских уметности у Загребу предавао је две године, а на сарајевској један семестар. У каријери је освојио све награде које се могу освојити, а о њима је рекао да током живота глумца задовољавају таштину или су стимуланс за будући рад.
- Мени су управо то представљале, мотивацију за даље. Волео бих добити пуно тих награда за животно дело јер то би значило да ћу живети дуго - говорио је. Посебна радост била му је примити признање названу према његову великом пријатељу Фабијану Шоваговићу ког је веома ценио као човека и колегу. Прошле су дуге 52 године откако је постао члан Драме загребачког ХНК, али задњих година у театру је уживао само кад се затекао у иностранству или на гостовањима. Растао се од позоришта јер, рекао је, више није проналазио сценарије и улоге по својој мери.
Радио је до последњег дана
Радио је пуном паром готово до самога краја. Батерије је пунио оптимизмом, није брундао јер има превише посла, знајући да га многи немају. Самог себе је уверио да је лакше живети без чангризавости и негативне енергије. Никада није летовао нити се одмарао. Годинама је играо на Дубровачким летњим играма или Сплитском лету. Кад је осетио премор, почео је одлазити на одмор на Хвар, у увалу Мудри долац. Онде је проналазио мир, потпуни спокој. Касније му је више одговарала континентална клима јер се одлично спава.
- Више немам снаге бити на летовању и будити се неколико пута ноћу од врућине док ме комарци изједају. Постао сам можда мало комотан, но мојим годинама више одговара планина него обала - говорио је.
Надаревић је почетком 2020. сазнао да болује од карцинома плућа и тад се укључио у кампању “Удахни за живот”. Пушачима је глумац тад поручио да не буду примитивни као он и да се не плаше лекара.
- Мени је доктор још као малом детету био "јао", од зубара надаље, све је било страшно. Добро је да се иде на време на прегледе јер онда је излечивост врло близу - говорио је глумац.
Прихватио је да је и болест део живота, веровао је да се све, кад прихватиш с љубављу, може победити, па и злоћудна болест. Истицао је да је, на срећу, дошао на време на преглед. Преминуо је у 78. години. Вест о његовој смрти потресла је целу регију.
Његова екипа са којом се саживео у годинама снимања серијала “Луд, збуњен, нормалан” га је обожавала. Истицали су да никад нису приметила ни трунку “звезданог” у његовом понашању. Причали су да је волео појести “јаје на око”, да је пазио сву екипу, и да му ништа није било тешко. Ишао би често у Требиње код свога пријатеља винара и целој екипи доносио вино. Мујичину максузију. Никад није имао посебне захтеве, осим жеље да се осами пре снимања и сценарио прође “на свој начин”.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
