Саша је описао емотиван тренутак када је први пут узео своју децу у руке и изразио велику љубав према њима.
Након што су певачица Силвија Недељковић и фудбалски голман Саша Стаменковић после чак 17 година исцрпљујуће борбе за потомство добили близанце, поносни отац је отворено проговорио о свим тешким одлукама, молитвама и неизмерној љубави.
Силвија Недељковић је на свет донела девојчицу и дечака, а породица се тренутно налази у Београду, док је Саша због професионалних обавеза у Чачку морао брзо да се врати тренинзима.
"Заљубио сам се у секунди"
Саша је описао невероватан осећај када је први пут угледао и узео своје бебе у руке.
"Невероватан осећај, никад се брже нисам 'заљубио'. Ја сам заљубљиве природе, али се никад брже нисам заљубио у свом животу, него кад сам први пут угледао њих. Иначе се плашим да узимам бебе у руке, са старијом децом сви у мом окружењу знају да правим хаос. Млађу децу избегавам да узимам у руке, али кад сам видео своју децу први пут, узео сам их одмах у руке и прво што сам урадио је то да сам их пресвукао. На моју велику срећу, доживео сам то да су ме деца упишкила, тако да сам одмах имао ту срећу", испричао је Саша Стаменковић.
"Никада је не бих оставио, њен мир ми је најбитнији"
Током 17 година борбе, пар је трпео велика оптерећења и питања околине, али су увек чували свој мир. Силвија је у једном тренутку размишљала да то буде последњи покушај вантелесне оплодње, па чак и да пусти Сашу да оде како би наставио даље, али је он био непоколебљив у ставу да је никада не би напустио.
"Ми ретко кад причамо о овим стварима код куће, знам да је њена одлука била да ово буде последњи пут да пробамо и толико ствари има и нелогичности, да сам јој рекао да не мора ни тај последњи пут да иде, што се мене тиче, да ја никада не бих одустао од нас и да је никад не бих оставио, да би провели цео живот заједно. Мени је најбитнији мир у кући, а не да ли ћу сутрадан имати деце с њом, она ми је некако најбитнија", признао је голман.
Саша додаје и колико разуме притисак кроз који је његова супруга прошла током свих ових година: "Трпели смо велику осуду. Разумем све те људе, разумем и наш део породице, где Силвија каже да је размишљала да ме пусти да ја наставим даље, али ја то сигурно не бих никада урадио. То би за мене изгледало као да сам је ставио у том неком биолошком сату где она има 42 године, плус хормоне које поседује, то би изгледало као да сам је ставио на чамац и пустио је да само плови низ воду".
Судбоносни позив из Солуна
Одлука да добију близанце дошла је сплетом неочекиваних околности током процеса вантелесне оплодње у Солуну.
"Ја сам био у Турској на припремама, она је отишла за Солун и тако се наместило да ме зове у том тренутку с обзиром на то да су се две јајне ћелије оплодиле, да ли да врати једну и да има за још један покушај евентуално ако се предомисли. Ја нисам могао да се јавим на телефон јер сам био на тренингу и одлучила је да врати две. Никад нисмо причали на ту тему, она се молила да добије близанце, ја сам се такође молио и то се десило", открио је Стаменковић.
Молитве у манастирима за друге парове
Док се годинама молио у манастирима, Саша је често молитве посвећивао другим људима који се боре са истим проблемом, верујући да ће Бог препознати добру намеру.
"Где год сам био молио сам се за те људе да они добију децу, ако ћемо ми или они, да они добију децу јер ја могу да се носим с тим, а нисам био сигуран да ли и ти људи могу да поднесу тај терет који им је Бог дао... Често сам долазио са Силвијом у сукоб, као да ми није довољно стало за моје, него да сам посвећен другим људима, а ја сам у дубини своје душе знао да Бог препознаје добру намеру и да ће бити због тога награђен једног дана, што се сада и десило", рекао је.
На сам дан порођаја, док је Силвија била у болници "Народни фронт", Саша је отишао у манастир Копорин како би се молио за њу и децу. Када је сазнао да не постоји могућност природног порођаја већ да иде на царски рез, одмах се вратио за Београд како би јој био близу.
Симболика имена Бошко и Сташа
Име за сина носи дубоку емоцију и сећање на претке, док је име за ћерку плод заједничког договора.
"Када сам први пут постао свестан себе молио сам Бога да ми да мушко дете и да му дам име Бошко, по деди", испричао је кроз сузе Саша, па објаснио како су одабрали име Сташа:
"Сви у мојој породици су на слово С, отац ми је Слободан, мајка ми је Слађана, Силвија ми је супруга, и желео сам да дете има исто почетно слово С. Кад смо причали на ту тему, рекли смо да би било лепо, ако сам ја Стаменковић Саша да она буде Сташа... Око Сташе смо се заједнички договорили".
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО:
