Певач Халид Муслимовић рођен је 21. јануара 1961. године у Приједору. У родном граду је 1978. године завршио занат метало-стругара и кратко је радио у железари у Јесеницама, у Словенији.
Муслимовић спада у певаче чији су албуми имали „свемирске“ тираже, па ни сам не зна колико је пута проглашен за најбољег певача.
Добитник је Естрадне награде Југославије која је била само за привилеговане. Сматра да су за успех најважнији рад и таленат, као и способност певача да сачека својих пет минута и да их што боље искористи.
Његов први албум објавила је Дискографска кућа „Дискотон“ 1982. године. На њему су се нашле песме „Ој, јаране, јаране“, „Чувај прву љубав“, „Ти и ја“, „Загрли ме и радосна буди“, „Амела“, „За моју тугу носача нема“, „Понос не да да те молим“, „Прођох тада поред тебе“ и „Мој животе, љубави и туго“. Следеће године је за исту кућу објавио други албум са нумерама „Знам, за све сам крив“, „Не враћај ми прстен“, „Зашто сам остао сам“, „О, циганко моја“, „Некад си мој сапутник била“, „Стој, јаране“, „Сад ми вино душу грије“, „Шта уради, друже“ и „Врати се“.
Иако је певач важио за једног од најпривлачнијих мушкараца на југословенској естрадној сцени, јавност није претерано била упозната са његовим љубавним животом.
Крајем осамдесетих година је упознао атрактивну певачицу у успону, Аделису Хоџић, коју је оженио.
Пар је 1991. године добио сина Ениса, а четири године касније ћерку Лејлу. Обоје воле музику, посебно Лејла која најчешће изводи песме Александре Радовић. Енис свира синтисајзер и тренира тенис.
Халид је једном приликом казао да не би волео да му се деца баве овим послом, али да ће ипак поштовати њихове изборе.
(Н портал)
