Узнемирујућа нова књига, која износи лажи Мартина Башира речене принцези Дајани, открила какву патњну и даље узрокују принцу Вилијаму.
Пре озлоглашеног интервјуа за емисију „Панорама“ у којем је намамио принцезу Дајану у ударни термин на телевизији низом лажи, "чувени" новинар Мартин Башир је био мање-више нико у медијским круговима. Али оно што је у њему било је шарм који је био и инвентиван и неодољив. Имао је таленат да се умиљава људима.
Знао је сваком да "уђе под кожу"
„Као кротитељ змија, био је фантастичан у томе да вас погледа у очи и каже вам: 'Бриљантан си!' Био је сјајан у преношењу искрености", рекао је један његов колега.
Колико је лукав могао бити - и колико му је лако било да завара чак и најпрофесионалниег новинарам- показало се када се придружио Панорами и пришао Тому Манголду, репортеру старе школе са 30 година искуства у Би-Би- Сију. Након деценија извештавања о злочинима свих врста и са 120 Панораминих филмова иза себе, Манголд се поноси тиме што боље од већине открива шарлатана.
„Једног дана Мартин ме је одвео у страну и рекао: 'Господине Манголд, жао ми је што вас узнемиравам, али само сам хтео да вам кажем да ми је брат недавно преминуо и на самрти ми је рекао: 'Мартине, када дођеш у Панораму, имитирај Тома Манголда. Пиши као Том Манголд. Послуј као он и постаћеш успешан као он.'“ Био сам заиста дирнут.“
„Оно што нисам знао до касније јесте да је испричао потпуно исту причу Мајку Николсону на ИТВ- у и Џону Хамфрису.“
Очајнички желео да постане цењени новинар
Амбициозни Башир је очајнички желео да постане познати новинар попут њих, да буде један од великих играча. Али да би то постигао, морао је да изведе велики преврат.
Једна од највећих вести дана био је развод принца Чарлса и Леди Ди. Чарлс је рекао шта је рекао у интервјуу за ИТВ који је дао Џонатан Димблби. Кад би само Башир могао да убеди Дајану да стане на његову страну у ексклузивном интервјуу са њим у којем ће открити све, стекао би себи име које је желео.
Хаговор већ параноичне принцезе - лак задатак
А за некога ко је могао да превари људе попут Манголда, хватање већ параноичне принцезе би био лак задатак.
Башир је пажљиво припремио терен. Морао је да убеди принцезу да не само да саосећа са њеном ситуацијом, већ да су сви људи који су јој најближи у ствари њени непријатељи и да или цуре приче о њој у штампу или кују заверу са Чарлсовим људима против ње.
Саставио је списак измишљених прича за које је знао да ће јој се допасти. Али проблем је био како да дође до ње да јој их шапне на уво. Пут, одлучио је, води преко њеног брата, Чарлса, Ерла Спенсера, колеге новинара.
Али ако је желео да убеди Спенсера да се око Дајане дешавају прљави послови, требало би му нешто да му покаже, а не само да нагађа.
А Башир је тачно знао где да оде по оно што жели - свог старог пријатеља Мета Вислера, фриленсера графичког дизајнера. Башир је раније сарађивао са њим на креирању макета за филм „Панорама“ о финансијама бившег енглеског фудбалског менаџера Терија Венејблса и документарца у којем су изнете оптужбе против лондонског полицајца.
Лажна документа
Башир је сада имао хитан посао за свог друга - да лажира два документа тако да изгледају као банковни изводи, који би показивали уплату од 4.000 фунти коју је извршио новински гигант Неwс Интернатионал, тадашњи издавач Тхе Сун и Неwс Оф Тхе Wорлд, и још једну од 6.500 фунти коју је извршила консултантска кућа.
Вислер је био сумњичав. Све је било тако тајно и хитно. Такође је било чудно што је дотична консултантска кућа имала исто име као оно које су користили у документарцу о Венејблсу.
Да ли је од њега тражено да прави фалсификате, и ако јесте, за шта?
„Јесам намирисао пацова. Али онда сам урадио пет програма са Баширом. Управо сам напустио Би-Би-Си и радио као фриленсер. Имао сам хипотеку коју сам морао да отплатим и морао сам да добијем ове послове.“
Урадио је како му је речено, радио је целу ноћ, попуњавао је слике које му је Башир дао, а затим је предао макете куриру на мотоциклу Би-Би-Сија који их је, како показују записи, однео на предају, од свих чудних места, у продавници чарапа на Терминалу два аеродрома Хитроу.
Аеродром је био на путу ка Алторпу, породичној кући Спенсера, где је Башир возио да упозори брада Леди Ди да је његова сестра окружена шпијунима и издајницима - и да покрене обману која ће резултирати интервјуом за Панораму.
Прва линија напада
Баширова прва линија напада није имала никакве везе са банковним изводима. Уместо тога, почео је да прича о Спенсеровој тадашњој супрузи Викторији.
„Рекао је да зна да принц Чарлс презире мене и моју супругу Викторију“, открио је брат Леди Ди.
„Да будем брутално искрен, Викторија је потпуно безопасна фигура коју не бих очекивао ни од Чарлса да препозна. Али Башир ми је рекао да је знао да је Чарлс желео мртву.“
Затим је представио фалсификоване банковне изводе које је Мет Вислер направио у својој гостинској соби у Камдену, што ће одиграти одлучујућу улогу у скандалу.
Али у то време, што се Спенсера тиче, они су били само маргинално заинтересовани за оно што су имали да открију о његовом бившем шефу обезбеђења, Алану Волеру.
Спенсер је рекао: „Било је заиста веома необично. Рекао ми је да има доказ да је Волер радио за 'веома мрачне силе'.“ Спенсер је питао да ли може да задржи банковне изводе, а Башир је одбио. Али иако је оно што је Спенсер чуо било помало интригантно, није било сасвим неочекивано, јер је сумњао да Волер продаје породичне тајне.
Никада се нису појавили докази који би указивали на то да је Волер крив, али је Спенсер 1995. године чврсто веровао да је то случај.
Изводи из банке нису били нешто због чега би се јавио Дијани на телефон, али, како је касније рекао, „то је очигледно била њихова сврха“.
Када Спенсер није одмах загризао и позвао Дајану, како се Башир надао, новинар Би-Би-Сија је смислио два нова фалсификата - не, треба нагласити, дело Вајслера, који је сада био ван игре.
Башир је други пут путовао у Алторп, са документима који су наводно показивали да су два висока званичника у краљевском домаћинству примала велике паре са мистериозног банковног рачуна.
Значајно је да их није пуштао из руку да их Спенсер у потпуности види.
Али су наводно показали да су Ричард Ајлард, приватни секретар садашњег краља Чарлса, а тада принца, и Патрик Џефсон, приватни секретар Дајане и неко ко је био уз њу сваког дана, обојица узимали десетине хиљада фунти.
Почетак мрачне саге
Спенсер је сада био довољно узнемирен да пристане да упозна Башира са својом сестром. И тако је почела цела мрачна сага која је довела до програма Панорама.
Иронично, два банковна извода која је Вислер фалсификовао, иако их је Спенсер одбацио и која заправо нису играла никакву улогу у превари и издаји Дијане, показала су се као Баширова пропаст. Пре свега, увек је био сумњичав у вези са њима, мењајући своју причу како му је одговарало.
Када су му рекли да их је искористио да би се увукао у Дијанино поверење, он их је одбацио као само макете за свој лични истраживачки досије, а не као доказ. Показао му их је само успут, а не као доказ.
Спенсерова верзија догађаја била је супротна - Башир их је изнео као део свог доказа да је Дијана у опасности.
Или Спенсер или Башир су морали да лажу у потпуности - и како би лорд Дајсон рекао у свом каснијем извештају о целој афери: „У такмичењу у веродостојности између Спенсера и господина Башира, Спенсер убедљиво побеђује.“
Док се мучио да објасни шта се десило, Баширови извештаји о томе шта се догодило постали су још нејаснији када је рекао да је Спенсер имао банковне изводе и да му их је показао, а не обрнуто.
Најсмешније је то што је чак сугерисао да му је износе новца и друге детаље у фалсификатима доставила принцеза Дајана - иако је у том тренутку није ни упознао!
Вислер је остао нелагодан због онога што је урадио - још више када је, убрзо након емитованог интервјуа са Дајаном у новембру 1995. године, проваљено у његов стан у Камдену и дискете са макетама су нестале.
Програм Панорама га је шокирао. Рекао ми је: „Видео сам како филм излази. Помислио сам: 'То ће срушити краљевску породицу!' И само сам помислио: 'У шта сам се уплео?'“
Иако је сада напустио Би-Би-Си, позвао је свог бившег продуцента, Марка Килика, и рекао му како је обавио овај посао за Башира. Сачувао је копије лажних банковних извода, које је факсом послао Килику.
Килик је био узнемирен што је консултантска кућа наведена у њима случајно иста она коју је Башир цитирао у документарцу о Венејблсу. То није мирисало добро. Килик се суочио са Баширом: „Срели смо се у кантини Би-Би-Сија и показао сам му банковне изводе. Питао сам га чему служе и он је очигледно био веома љут што имам документа. Одбио је да одговори на моја питања и рекао ми да се то мене не тиче.“
Килик је поделио своје забринутости са ветераном репортера Томом Манголдом, и заједно су отишли код Стива Хјулета, уредника часописа „Панорама“. Килик се сећао да је Хјулет био груб и оштар. „Рекао нам је: 'То вас се не тиче.'“
Али Вислер се није дао обесхрабрити и изнео је ствар руководиоцима за актуелне послове Тиму Сутеру и Тиму Гардаму. Рекао им је да се плаши да су фалсификати које је направио за Башира можда искоришћени да би се дошло до принцезе Дајане.
Руководство је потом позвало Башира да објасни шта је рекао, а он је одговорио лажи - првом од многих - да су документи искључиво за његове приватне досијее.
Принцеза Дајана га бранила
Инсистирао је да нису приказани принцези Дајани, Ерлу Спенсеру или било коме другом. Чак је изнео и Дајанину поруку у којој је писало:
„Мартин Башир ми није показао никаква документа, нити ми је дао било какве информације за које раније нисам знала. Пристао сам на интервју у емисији „Панорама“ без икаквог претераног притиска и не жалим због тога.“
У овим неколико речима, непосредно пре Божића 1995. године, окончала је могућност да се џиновска превара коју јој је Башир починио месец дана раније открије, барем не за њеног живота. За њу је испитивање Башира био само још један доказ „мрачних сила“ које делују како би је обориле.
Леди Ди отворила му врата славе
Од свих узнемирујућих докумената у овој саги - фалсификата, превара, „макета“ и „сертификата“ - њена порука Баширу имала би најзлоћудније последице. Учинила би га привремено нерањивим, омогућила би му да сакупи гомилу медијских награда за интервју, међу којима је и БАФТА; да постане позната личност у Британији и милионерски водитељ у САД - укратко, да траје четврт века.
За шефове Би-Би-Сија, који су се плашили катастрофе за себе и целу корпорацију, Дијанино ослобађање Башира била је карта за излазак из затвора. Могли су да проблем одложе - што су и урадили. Били су ослобођени одговорности.
Килик је саставио допис од седам страница за менаџмент у којем је детаљно описао све што је знао о Вислеровим сумњама и закључио да се мистерија може разјаснити само ако се Спенсера пита да ли су му показани фалсификати - сугестија која није спроведена.
Кључни доказ
Овај документ – кључан јер показује шта је највишим званичницима Би-Би-Сија речено о Баширу још 1995/6. године – нестао је из архиве Би-Би-Сија. То никако није једини доказ који је мистериозно нестао, како сам открио током своје 20-годишње истраге.
Али ако су руководиоци Би-Би-Сија мислили да су закопали потенцијалну кризу, погрешили су.
Језиве приче о принцези, фалсификатима, провалама и могућим шпијунима су превише добре да би остале скривене предуго. Новинари су њушкали около и један од њих, Марк Холингсворт, примио је позив од поузданог извора Би-Би-Сија о једва заташканом скандалу који је кључао у углу зграде телевизијске куће „Вајт Сити“.
Холингсворт је оно што је сазнао пренео уреднику листа „Мејл он Сандеј“, који је ангажовао главног истраживачког новинара Ника Филдинга да се позабави причом.
Филдинг је пратио графичког дизајнера до његовог необичног новог дома на острву у Темзи, до ког се стиже уским пешачким мостом.
Дуго су разговарали и Филдинг је предложио договор по којем би Вислер дао потписану изјаву у којој би тачно описао како је од њега затражено да брзо произведе фалсификате и како су достављени на аеродром Хитроу. Тако је Вислер одлучио да постане узбуњивач.
Новине су обећале да ће заштитити његов углед - банковни изводи су можда били фалсификати, али он је био невин ни за какво незаконито дело. Можда марионета, али невин.
Би-Би-Си је схватио да Вислер говори када је руководилац листа „Мејл он Сандеј“ позвао Тима Гардама и рекао му да има потврду о постојању фалсификата и да су можда показани Чарлсу Спенсеру и Дајани.
Гардам је разговарао са Баширом, који је поновио своје уверавање да никоме није показао документа, ни Дијани, ни Ерлу Спенсеру, никоме. Новине су стално инсистирале на томе, па је Гардам касно те ноћи поново позвао Башира.
Овог пута је попустио. Да, фалсификовао је банковне изводе и, да, ипак је показао фалсификате Спенсеру.
„Био сам апсолутно запањен да се новинар Би-Би-Сија могао овако понашати, да лаже, да произведе нешто да би некога обмануо, а онда истовремено лаже свог уредника и менаџере“, касније је рекао.
ББЦ заташкавао све 25 година
Ово је био тренутак када је Би-Би-Си могао да призна обману која је била подвргнута Дајани и да је поштеди свих последица тог интервјуа - укључујући, мора се рећи, околности у којима је оставила своје најближе саветнике и официре за заштиту и изложила се трагичном крају у Паризу. Али, иако су били ужаснути што је Башир наручио фалсификоване документе, представио их као праве и лагао о томе, Би-Би-Си је све то сакрио од листа „Мејл он Сандеј“ и заташкавао више од 25 година.
Дана 7. априла 1996. године, новине су објавиле на насловној страни: „ДАЈАНИН ЧОВЕК СА БИ-БИ-СИЈА И ЛАЖНИ БАНКОВНИ ИЗВОДИ.“
Одговор Би-Би-Сија било је саопштење из канцеларије за штампу, које је одобрио Тони Хол, директор вести и актуелних догађаја.
„Нацрти графичких реконструкција на којима је заснована ова прича немају валидност и никада нису објављени. Постављени су у графичке сврхе у раној фази истраге и одбачени су када се неке информације нису могле потврдити. Никада нису били ни на који начин повезани са Панорамом [програмом] о принцези Дајани“, признао је.
Информације о Баширу које су толико ужаснуле Гардама биле су потпуно одсутне. Би-Би-Си је одлучио да покрије своја леђа уместо да призна истину.
Ако су се руководиоци Би-Би-Сија надали да ће њихово порицање и подршка Баширу решити ствар, поново су погрешили, јер су новинари из других листова наставили са ексклузивним извештајем листа „Мејл он Сандеј“.
Крис Блекхерст из листа „Тхе Индепендент“ поново је поставио кључно питање Би-Би-Сију: „Да ли су изводи из банке приказани Ерлу Спенсеру?“
Би-Би-Си је то избегао, као што су то учинили и са овим новинама, одговоривши: „Немамо ништа више да додамо.“
Кључно признање, да је Башир заиста Спенсеру представио фалсификате као оригиналне, није дато. Нити је, како је продуцент Панораме, Килик, предложио у свом допису менаџменту, контактиран Спенсер да би се решио проблем.
Мора се рећи да Спенсер није био сарадљив.
Рекао ми је зашто тада није изашао у јавност. Иако му Би-Би-Си никада није открио истину о фалсификатима, имао је огромне сумње у вези са Баширом. Али, да је изашао као његов снажан критичар, значило би ефикасно представити његову сестру као лаковерну будалу. Много је боље, сматрао је, не рећи ништа него отворити породични раскол.
Ипак, веома је вероватно да би, да је замољен, Спенсер дао ББЦ-ју незванични брифинг. А да су га позвали, он би, заузврат, сазнао да су документи које му је Башир показао фалсификати. У том тренутку, у априлу 1996. године, цео скандал је могао бити откривен.
Остаје питање да ли је Би-Би-Си активно одлучио да га контактира или не. Би-Би-Си каже да јесу покушали, мада није сасвим јасно како тачно.
Свака комуникација би прошла преко уредника Панораме Стива Хјулета, који је преминуо 2017. године. Ниједан писани доказ о овом или било ком другом аспекту скандала није сачуван у архиви Би-Би-Сија.
Два руководиоца који су преузели одговорност за догађаје у априлу 1996. били су Тони Хол, касније генерални директор Би-Би-Сија, и вршилац дужности шефа недељних програма, Ен Сломан. Да ли су они заиста покушавали да открију шта се догодило или нису?
У сутрашњем издању Дејли мејла, открићу како су смислили заташкавање које ће деценијама прикривати истину.
Сурова лаж да је Чарлс имао аферу са Тиги
У партији људског шаха коју је Башир тајно режирао да би заробио Дијану, једна особа је била ужасно оклеветана - Тиги Леге-Бурк, дадиља коју је Чарлс именовао да јој помогне око бриге о деци након раздвајања од Дијане.
Башир би убедио Дајану да је Тиги Чарлсова љубавница и да намерава да је ожени чим се реши Дајане. То је била кључна оптужба која је навела принцезу да јавно објави интервју.
Ипак, ништа не може бити даље од истине.
У Чарлсовом лондонском дому у палати Сент Џејмс и викендом у Хајгроуву у Глостерширу, Тиги је преузимала нешто слично мајчинској улози. Јер то су била времена када Вилијам и Хари нису били са Дајаном у Кенсингтонској палати.
Била је права сеоска девојка. Риболов и пуцање су били њена страст - сеоске активности које је Дајана избегавала - али управо оно што су млади Вилијам и Хари изгледа волели.
Принцезу је иритирало што је Тиги била толико ангажована са њеном децом, па је била спремна и вољна да поверује Баширу када је почео да је оптужује.
Баширов развој догађаја почео је да се задржава не толико на Тигију као другарици за игру младих принчева, већ на њиховом оцу: Тиги је имала своје канџе на мушкарцу, као и на дечацима. У откривајућој поруци је писало: „Ц [Чарлс] + Тиги су отишли на 2 недеље“. Затим је у факс поруци Ерлу Спенсеру, Башир лукаво писао о „гласинама које круже о поновљеној интимности између госпођице Леге-Бурк и одређене особе. Један помоћник је био сведок активности на отвореном другачије врсте“.
Даље је сугерисао да је Тиги недавно имала абортус, што је, вероватно, резултат раније неопрезне „интимности“.
Дајана је лако поверовала у ово. Пријатељица каже: „Била је опседнута идејом да Тиги има аферу са принцом Чарлсом. Рекла ми је да је Тиги трудна са његовим дететом.“
Принцези је показан документ који је наводно био потврда за абортус који је Тиги управо имала, а који је платио принц Чарлс. Био је то још један фалсификат од стране Башира.
Али Дајана је кристално јасно ставила до знања да верује у то када је на божићној прослави за краљевско особље у лондонском хотелу Лејнсборо пришла Тиги и рекла: „Жао ми је што чујем за бебу.“
Импликација је била да је остала трудна и да је или абортирала или изгубила бебу.
Тиги је бризнула у плач и побегла из собе. Репортер Дејли мејла Ричард Кеј је рекао: „Било је дубоко узнемирујуће, непријатно и неистинито.“
Али Дијана је искрено веровала у то - као што је веровала и у много тога што јој је Башир дао.
И изгледа као да је наставила да верује у то чак и након што је њен зет, сер Роберт Фелоуз, по краљичином налогу, истражио ствар и написао Дијани: „Ваши наводи у вези са Тиги Леге-Бурк су потпуно неосновани. Њен однос са принцом од Велса никада није био ништа друго до професионалан.“
„На дан наводног абортуса, она је била у Хајгроуву са Вилијамом и Харијем. У вашем је најбољем интересу да повучете ове оптужбе. Ужасно сте погрешили у целој ствари.“
Док је читала писмо из Бакингемске палате, одмахнула је главом у знак неодобравања и рекла: „Типично!“
Што се тиче Тиги, њене сузе због онога што јој је Дајана рекла биле су израз беса, а не признање кривице. Тужила је Би-Би-Си за клевету због емитовања оптужби на Панорами и добила је 200.000 фунти.
Адаптирано из књиге „Дијанарама“ аутора Ендија Веба
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
