Њихова љубавна прича и дан данас интригира
Анџелика Хјустон почетком 80-их година присуствовала је прикупљању средстава за сенатора и кандидата за председника Герија Харта у Аспену, тамо је упознала своју будуц́у колегиницу из серије „Краљевски Тененбаумс“, Гвинет Палтроу, која је тада имала 12 година и била тамо са својим славним родитељима. У једном тренутку током вечери, Палтроу је „нервозно“ погледала у Анџеликиног дугогодишњег дечка, Џека Николсона, и рекла јој: „Тај човек ме плаши", „Са добрим разлогом“, одговорила јој је колегинница"И мене плаши."
Хјустонова је лансирала своје друге по реду мемоаре под називом „Пази ме“ као наставак на прошлогодишње „Прича недавно испричана“, који се фокусирао на њено детињство и рану манекенску каријеру, Николсон није помињан у првој књизи, сада је јасно је да је сву "прљавштину" чувала за ову.
Хјустонова и Николсонова бурна и више пута испрекидана веза трајала је дугих 17 година, све док након скоро 2 деценије надајуц́и се да ц́е се удати и засновати породицу са њим, није сазнала да ц́е он уместо тога имати дете са млађом женом.
Анџелика, вец́ навикнута на харизматичне и мужевне мушкарце као ц́ерка легендарног филмског редитеља Џона Хјустона, упознала је Николсона на забави у његовом дому 1973. године. Сатима су плесали и она је остала да преноц́и, а следец́ег јутра таксијем ју је послао куц́и. Звао је неколико дана касније да договори састанак са њом, међутим онда је отказао због других обавеза. Ово је поставило својеврсни образац за њихову везу, након што је глумица сазнала да је та друга обавеза заправо била певачица Мишел Филипс, Николсонова бивша девојка.
Међутим Хјустонову је "заразио" Николсонов мачизам. У мемоарима присетила се ноц́и када је, гледајуц́и Николсона како флертује са немачком манекенком у ресторану, устала да крене када ју је он зграбио за зглоб и повукао назад на њено седиште.„Никад не устај тако да одеш“, упозорио је Николсон, а она је уживала у његовом кратком блеску посесивности.
Такође колико год да је био безобразан, толико је био и великодушан, умео би да купи Ролс-Ројс без да трепне, а једном приликом јој је купио прелеп Мерцедес-Бенз и она се срушила оног дана када га је добила.
Али Хјустон наводи да је било далеко више тренутака њене љубоморе него његове бриге. Од самог почетка, Николсонове лудости биле су толико надмоц́не да су се његова пречеста флертовања са другим женама претварала у својеврсне бодеже у Анџеликином срцу. Она се присец́а концерта Керол Кинг из 1973. у Централ Парку где је Џони Мичел „седела на земљи између Џекових ногу током трајања целог концерта“. Хјустон је била „повређена и љубоморна“, али када се суочила са Николсоном у вези са тим, он је то занемарио. Рекао је да је она само стари пријатељ, преврц́уц́и очима као да му је то све јако досадно.
Ускоро глумица је сазнала да су Николсонови стари пријатељи били забринути такође. Једном приликом Хјустонова пријатељица и колегиница, модел Аполонија ван Равенштајн рекла јој је да је спавала са Николсоном недељу дана раније, обавестивши је да су некада били у вези. Када се Анжелика суочила са Џеком, он је одговорио: „Ох, Тутс, то је била само милост..“
Џек јој се никада заправо није заклео на верност и већ на почетку глумица и манекенка је схватила колико је тешко забављати се са једним од најтраженијих мушкараца на свету, јер би се жене надметале за његову пажњу чак и када се са Хјустоновом држи за руку. Она се присетила како су на Филмском фестивалу у Кану 1974. „лепе Францускиње долазиле на моторима и говориле: "О, Џек, хоц́еш да се возиш на мом мотору са мном?'“ И Николсон, уживајуц́и у пажњи лепих жене, би отишао. „Сео би на мотор и оставио ме да стојим на тротоару“,„онда бих се сама и уплакана повукла у нашу хотелску собу.“
Анџелика Хјустон се све време надала да ц́е је глумац након свега оженити. Једном приликом, док су гледали брачну игру, Николсон је почео да се руга, рекао је "Ох, какав мали брак, мала мала брачна игра" , одговорила му је на то да би је оженио да има "му*а" али он је рекао "Мора да се шалиш!" Анџелика је 3 дана након тога плакала. Хјустонова је дозволила себи да остане слепа за најочигледније знаке његовог лошег понашања, називајуц́и себе „трагично лаковерном“. Једном је пронашла љубавне поруке Николсону од девојке „у којима је писала колико јој недостаје Џек и како је њихово вођење љубави било нежно и како је једва чекала да се поново чује с њим“. Када се суочила са глумцем, он јој је испричао луду причу о томе како су то заправо писма за његовог колегу Харија Дина, који се лажно представљао тој девојци. Глумица је очајнички желела да поверује у ту причу иако је била више него очигледна лаж.
Прекретница у њиховој љубавној вези десила се 1975. када га је Хјустонова напустила и почела да се забавља са глумцем Рајаном О’Нилом, кога је упознала на забави када јој је шапнуо на уво: „Желео сам да разговарам са тобом целе ноц́и. Морам да разговарам са тобом."
Рекла је Николсону да га напушта због О'Нила и почела је да проводи викенде са О'Нилом и његовом породицом. Међутим он и његова ц́еркаТатум, која је тада имала 12 година, били су „скоро пар за себе" и чинило се да има веома мало граница између њих. Често су их фотографисали у ресторанима, забавама и клубовима. Његов син Грифин имао је само 11 година, а већ је сурфовао и пушио траву. Све у вези са О’Нилом постало је мрачно у Хјустоновим очима, осетила је да постоји нешто изразито перверзно у вези са О’Нилом, временом је и он почео да је вара.
Једне ноц́и су се потукли на забави на Беверли Хилсу. „Окренуо се према мени, зграбио ме за косу и ударио ме врхом лобање у чело“, написала је она у мемоарима. Објашњава да је тада "видела све звезде" и побегла полу слепа у купатило, унутра ју је О’Нил поново напао, ударајуц́и је по глави раширеним рукама.
Раскинула је годину и по дугу везу са О’Нилом и вратила се Николсону али овога пута је добила своје место у његовом загрљају. Међутим са ове дистанце каже да упркос многим знацима, није дозволила себи да призна пуну реалност Николсоновог "лутајуц́ег ока" све до касно у њиховој вези. Он је заправо био врло дискретан у својим аферама, наиме повремено би пронашла комад женске одец́е или би се њена јакна појавила на некој девојци на улици, или би пронашла крему за руке која није њена. Понекад би чак и носила накит који пронађе да види да ли ц́е неко доц́и и затражити га, али то се никада није догодило.
До касних 80-их, Хјустонова је све мање виђала Николсона и развила је успешну сопствену глумачку каријеру. Освојила је Оскара за "Част Прицијевих" из 1985. и играла је у филму Вудија Алена из 1989."Злочини и прекршаји". Док се спремала за филм "Преваранти" из 1990-их, Николсон ју је позвао на вечеру у свој дом. Те ноц́и је поделио са њом вест од које се дуго прибојавала, да ц́е имати бебу са Ребеком Брусард, 12 година млађом женом од ње.
Анџелика се дамски повукла из ове везе након тога и иако је њихова веза била готова није могла проћи без још једне, последње свађе. Неколико дана касније, у Плејбоју се појавио чланак у којем се цитира једна млада жена о сексуалној игри са Николсоном у којој ју је ударао рекетом за пинг-понг. Избезумљена отишла је код Џека, који се клео да је то стара прича, напала га је. Ослободила је 17 година накупљене фрустрације и дивљачки га тукла по глави и раменима, глумац се није опирао и након што је завршила сео је и заплакао. Хјустонова је осећала чудну захвалност према њему што јој је дозволио да га пребије.
Касније када је бивши пар је разговарао телефоном смејали су се томе, глумица истиче да је то заиста било трагично.
Иако је Хјустонова ускоро пронашла своју трајну љубав и удала се за вајара Роберта Грејема 1992. и остала са њим до његове смрти 2008. године, последице њеног раскида са Николсоном оставиле су је сломљену.
Ипак неколико година након раскида поново су се ујединили на сету филма Шона Пена „Чувар прелаза” из 1995. године, у којем је Анџелика играла Николсонову бившу жену. Њих двоје су у почетку били незгодни једно према другом, али када су се срели на ручку последњег дана снимања Николсон јој рекао: „Ти и ја, Тутс – ми смо као ’Љубав у време колере’." Допало јој се то поређење, јер то је једна од њених омиљених књига, једног од њених омиљених аутора и прича о једној од њених омиљених тема: безнадежној, трајној љубави!
(Стил)
