Марина Туцаковић дуго се борила са раком
Кума Марине Туцаковић, Маријана Петровић, изнела је непозанте детаље о последњим тренуцима нашег прослављеног текстописца. Она је описала њену борбу, али и тренутак када је знала да ће нас напустити:
Прочитајте још: Озбиљно забринула породицу: Цеца Ражнатовић ШЕСТ сати провела на операцији
- Једноставно, Марина се угасила. Тај живот који је живела и то све што јој се догодило у животу, смрт сина посебно, резултирало је њеном немоћи и лошим здрављем. Али Марина није умрла. Она живи и данас. Живи у кафани и међу нама. Кад уђем у ауто и пустим радио, она је ту. Такве жене као што је Марина остају запамћене заувек - каже на почетку ексклузивне исповести за Курир Маријана Петровић, кума и најбоља пријатељица покојне Марине Туцаковић.
Прошло је више од годину дана откако је најбољи текстописац у региону изгубила битку с канцером. Њена борба да оздрави и победи трајала је дуго, више од три године, а у најтежим моментима уз Марину била је њена породица, супруг Александар Радуловић Фута, син Милан Радуловић Лаћа, као и Маријана.
Њој је, како каже, припала привилегија да буде једна од ретких особа које су биле уз Туцаковићеву до самог краја њеног живота.
- Најжалије ми је што моја Марина није проживела још неку годину да можемо да се смејемо као што смо се смејале и да путујемо као што смо путовале. Била сам сад на мору мало пре њене годишњице, тамо где смо нас две летовале. Увек кад поручим џин-тоник, сетим се ње и нашег куцања и нашег седења на плажи... Како време пролази, све ми више недостаје. Марина је оставила траг у вечности својим песмама код многих певача, који ће остати упамћени по њеним текстовима - прича Петровићева, иначе ТВ редитељка.
Она се присетила последњег заједничког путовања с Марином.
- Био је Сабор трубача у Гучи у августу. Ја сам ишла тамо да радим и возила сам је пре тога на Палић. То је много волела. Успут смо певале, то је било само месец дана пре него што је умрла. Није престала да се бори, али је знала да је скоро крај. Осећала је то. Није никад рекла, али је осећала. Када сам је последњи пут посетила у кући са апаратом за дисање, знала сам да се ближи крај. Некако је венула. То је било нека три-четири дана пред смрт. После су је одвезли у болницу "Драгиша Мишовић", где је и завршила. Кад су је изводили из куће, тад смо се последњи пут виделе. И у њеним и у мојим очима било је јасно да се растајемо. Осећала сам то. Било је јако емотивно - с тугом у гласу прича Петровићева.
Она наводи да је у контакту с Маринином породицом и да је њима и даље тешко.
- Лаћи и Фути није лакше ни данас, иако је прошло годину дана. Фута се бори, и он је болешљив, али се бори. Присећамо се сви Марине и њеног живота. Лаћа има свој начин борбе, он сам то носи са собом у својој души. Боре се. Још ми је јако тешко откад није с нама. Одем на гробље, седнем и попричам с њом. Заиста је тешко. Сахрана је била ништа у односу на оно време које после тога долази. Помислим свако јутро да је позовем и да јој напишем поруку. То ми се много пута дешавало.
Прочитајте још: Ово су родитељи Лее Киш: Отац био успешан југословенски фудбалер, а невероватно како јој мајка изгледа у осмој деценији (ФОТО)
Анегдота из Будве
Нас две смо биле компатибилне у тој некој духовитости. Биле смо у Будви и она је поручивала лозе и ђус. Ја сам јој рекла: "Марина, не знам зашто наручујемо ђус? Имамо их већ 52 на тераси и лете нам пчеле." А она ми каже: "Можда неко помисли да их пијемо" .
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
