Милица је отворено говорила о својој борби против корона вируса и компликација које су уследиле, укључујући инфекцију клостридијом.
Водитељка "Дневника", Милица Недић пре неколико година прошла је кроз агонију због здравственог стања. Она је храбро изашла из своје битке, а данас је захвална на свему томе Богу.
Милица се не експонира често у јавности и на друштвеним мрежама, а сада је на свом Инстаграму поделила низ фотографија из Манастира Високи Дечани и показала да је на овом месту нашла спас и мир.
Иначе, водитељка је отворено причала о својој борби када се суочила са корона вирусом због којег је једва извукла живу главу.
- Ја сам тог викенда радила, 20. фебруара, а 21. фебруара сам ја већ била у болници у ковид центру. Ја сам тог дана радила и уређивала дневник, само сам осетила тог дана неку нелагоду, малаксалост, неку слабост, неку језу кроз организам, и једва сам завршила Дневник, рекла - довиђења поштованим гледаоцима и схватила да једва могу до куће да дођем - причала је Милица тада у емисији "РТС Ординација" и додала:
- Температура није престајала и та слабост, малаксалост, бол мишића и костију... Уме човек да буде слаб и малаксао, али ово је нешто потпуно другачије. То је нешто што неко ко није прошао неће разумети, то је заиста потпуно један други организам којим ви не владате - објаснила је водитељка, која је у болници провела две недеље.
"Лекари су били изненађени"
Поред короне, Милица је добила и бактерију клостридију, те ју је пратила данима висока температура.
- Десет дана температуре 40 степени, лекари кажу: "Један лек, други лек, трећи лек". Падне, па скочи и тако целу ноћ... Лекари кажу да нека правила и искуства кажу да издржим десет дана, после којих би требало да се смањи температура, са терапијом која ми је промењена. И они су били изненађени колико је то трајало, и колико сам имала снаге да се борим. Онај велики гвозден болнички кревет, он се тресе од грознице и удара у зид - присетила се водитељка агоније кроз коју је пролазила.
- Тај напор и труд лекара, брига у сваком тренутку према сваком пацијенту, рад сестара, њихово даноноћно трчање, непланирани хитни случајеви, рад у скафандерима, где се види како им цури зној са лица, а видите и сузе на њиховом лицу када изгубе пацијента у једном дану... У тим ноћима, ви само чујете санитет који из сата у сат довози нове пацијенте. То су неке слике и ситуације које једноставно, морам рећи, остављају ране у вашем срцу и у мислима - испричала је Милица.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
