Прослављени редитељ и сценариста Здравко Шотра напустио нас је у 93. години, а иза себе је оставио више од 120 телевизијских и филмских остварења велике гледаности.
Просто је невероватно погледати добар филм из домаће кинематографије, а да уз њега не иде име Здравка Шотре. Готово је немогуће набројати све култне наслове које је овај уметник потписао, а ово је листа 10 најпознатијих.
Здравко Шотра, који је преминуо ноћас у 93. години, рођен је у Козицама 13. фебруара 1933. године. Дипломирао је режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Потписао је и серије "Рањени орао", "Грех њене мајке", "Непобедиво срце", "Више од игре", "Где цвета лимун жут", "Санта Мариа делла Салуте"...
Режирао је много филмова, а ми за вас издвајамо десет које морате погледати (уколико до сада нисте).
Рањени орао (2009)
Филм Рањени орао дело је чувене списатељице Мир Јам (Милица Јаковљевић). Многи њени романи су екранизовани, а три потписује чувени Здравко Шотра (Рањени орао, Грех њене мајке, Непобедиво срце). Рањени орао приказује живот главне јунакиње Анђелке Бојанић. Њена разочарења, потрагу за љубаљу, затим сусрет са конзервативним схватањима, ниподаштавању жена. Удаја, развод, селида, порватак прошлости на велика врата, а затим и упознавње праве љубави, која је на неки начин забрањена, преплићу се у овој мелодрами. Уједно су описани животи неколико породица, мала варошица Требиње и њени знатижељни житељи.
Шеста брзина (1981)
Шетња Оливера Драгојевића са гитаром преко рамена и његов чаробни глас уводили су гледаоце у догодовштине мајстора Животе, његових пријатеља, непријатеља, муштерија. Комедија Шеста брзина снимана је паралелно са серијом Приче из радионице. Говори о аутомеханичару Животи, који у послу даје све од себе. Ипак на својој кожи осећа да се добро не враћа увек добрим. Иако покушава да испред своје људскости, на прво место стави пословност то му не полази за руком.
Више од игре (1977)
Комедија Више од игре, Здравка Шотре, одвија се у измишљеној варошици Градина, у периоду од 1931. до 1941. године. Говори о животима и проблемима наизглед малих обичних људи. Кризе, препород, судар са фашизмом, љубав двоје младих теме су филма. Ипак ту је и приказана и љубав људи према фудбалу, те велико ривалство између Грађанског и Радничког.
Бој на Косову (1989)
Филм Бој на Косову је екранизација чувене битке између српске и турске војске на Газиместану (1389), приказана је у години јубилеја – обележавање 600 година од битке. Сва недаћа српског народа, одбијање кнеза Лазара Хребељановића да се покори султану Мурату, мит о издаји Вука Бранковића, јунаштво Милоша Обића приказао је у фиму Бој на Косову – боју који је завршен без победника, али након којег је српска држава пала у ропство.
Шешир професора Косте Вујића (2012)
Шешир професора Косте Вујића још једно је дело Милована Витезовића које је Здравко Шотра режирао. Говори о професору немачког језика Прве мушке гимназије и његовој последњој генерацији ђака, од којих су многи касније постали славни у различитим сферама живота. Чувена је реченица Косте Вујића у којој каже: Нешто ми говори да ће се у будућности о мени знати само по томе што сам био професор сјајних будућих имена. Комедија управо говори о њима, тада само наизглед, обичним матурантима и њиховим односом са професором. Његови ђаци су били: Михаило Петровић Алас, Јован Цвијић, Јаша Продановић, Љубомир Стојановић, Пера Тодоровић, Павле Поповић и Милорад Митровић.
Ивкова слава (2005)
После Зоне Замфирове, Шотра је екранизовао још једну Сремчеву причу из Ниша, такође с краја 19. века. У питању је филм Ивкова слава. Централна фигура јесте јорганџија Ивко Мијалковић који само жели да прослави крсну славу Ђурђевдан. Заплет настаје када му у госте, после угледних и обичних људи, дођу најбољи пријатељи. Они од славе праве тотални циркус и три дана не избијају домаћину из куће, а све то изазива велику пажњу код житеља Ниша…
Госпођа Министарка (1989)
Први пут дело Бранислава Нушића изведено је у позоришту 1929, а у улози госпође министарке нашла се чувена глумица Жанка Стокић. Када су филмови у питању, Шотра је режирао два: Госпођу Министарку из 1966. и 1989. године. Глумиле су многе популарну Живку, али је упечатљива остала улога коју је маестрално одиграла Милена Дравић. Комедија Бранислава Нушића говори о животу жене који преко ноћи из средње одлази у вишу класу и у потпуности се мења. О користољубивој родбини, завидним познаницима, али и о истиности изреке ко високо лети, ниско пада.
Санта Мариа делла Салуте (2016)
Санта Мариа делла Салуте – црква у Венецији, песма Лазе Костића или само филм по сценарију и у режији Здравка Шотре. Филм приказује живот чувеног песника Лазе Костића и његову једину велику љубав Ленку Дунђерски. Помало чудни песник у 50. години свог живота заљубљује се у 21-годишњу Ленку, ћерку његовог пријатеља Лазара Дунђерског. Свестан да је та љубав немогућа и неприхваћена од околине, Костић се жени Јулком Паланачки. Скрхана болом, Ленка умире на свој 25. рођендан. Филм прате стихови љубавне песме Санта Мариа делла Салуте. Филм је сниман на више од 150 локација у Венецији, Београду, Новом Саду, Сремским Карловцима, Цетињу, Бару, Котору, Сомбору, Вршцу.
Зона Замфирова (2002)
Стеван Сремац описао је љубав двоје младих из различитих друштвених слојева. Они су српски Ромео и Јулија, али са срећним крајем. Амбијент је смештен у Нишу (крај 19. века). Филм Зона Замфирова приказује живот чаршије, обичних знатижељних људи, људи из вишег сталежа и у центру двоје младих који су се упркос свим забранама заволели. Уз сва недаћа што долазе из различитих сталежа ту су и родбина (тетке и стринке) да додатно закувају ситуацију. Зона Замфирова је, са 1.082.052 гледаоца у српским биоскопима, најгледанији српски филм до сада.
Лајање на Звезде (1998)
Комедија Лајање на звезде је рађена по истоименој комедији Милорада Витезовића. Говори о стасавању једне генерације младих у провинцији у шездесетим година прошлог века. Јунаци приче су професори и ђаци са свим својим проблемима, врлинама и манама познатим свима нама. Чувено ИВ/2 које има све у својим редовима од Филозофа, Малера, боксера, штреберки, улизица. Многи кажу да им гледање филма Лајање на звезде никада не досади. Специфичан је још по томе што нема ниједну псовку (што иначе прати већину филмова домаће кинематографије). Цитати из ове комедије и даље се препричавају, а чини се да је многима најдражи онај с краја филма: Како Тањуг јавља – ја те волим.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
