ДАНАС се навршава тачно 27 година од почетка бомбардовања Југославије од стране НАТО алијансе.
Србија добро памти овај дан, а памти и Леа Киш, која је у агресији и бомбардовању РТС, од стране НАТО, изгубила 16 колега.
Водитељка је у том периоду започела своју каријеру на Радио телевизији Србије, те давне 1999. године Леа је била у другом стању, а због претрпљеног стреса изгубила је бебу.
- Била сам трудница, чекала сам другу бебу и десило се оно најгоре. Тада смо морали да идемо да се уписујемо да не бисмо добили отказ, а с обзиром да сам увек имала сјајне колеге, гледали су ми кроз прсте и пустили ме само да се упишем, да не морам ништа физички тамо да радим. Десило се нешто страшно што никада нећу заборавити, ја сам дошла на своје дежурство, уписала се и десила се највећа трагедија на нашим просторима када је наша професија у питању. 16 колега који су преузели смену су погинули и од стреса и туге да сам и ја могла ту да будем ја сам изгубила бебу на најтежи могући начин. Једва сам преживела, после тога су уследиле операције, различити проблеми везани за моје здравље, али сам полако успела да испливам из свега тога. Једно нерођено дете је ништа наспрема трагедија коју је оставио тај догађај на све људе и на све нас који смо били део телевизије Београд и РТС. То је тренутак који не треба да се заборави, треба да будемо своји, држимо до себе, ни једна политика не треба да нас стави у ситуацију да будемо глинени голубови и да се ништа страшно неће десити ако одемо и ако напустимо овај посао али да никако не смемо да дозволимо да настрадамо због туђих интереса - испричала је она пре неколико месеци и додала:
- То је био почетак трудноће, трећи, четврти месец. Све се искомпликовало, па после и сазнање да никада више нећу моћи да будем мајка. То је врло болан период у мом животу, али опет сам изашла јача, схватила сам да је Бог тако желео, да против Бога не можемо, да је у том тренутку најпаметније да оздравим, ставим себе на ноге, да све операције које су биле тешке и ризичне успеју, и да будем добра мама на дуго времена свом детету.
Леа је открила и да ли је њена ћерка Сара била са њом у том тренутку.
- Јесте, ја сам била свесна да се нешто дешава са мном. Мој супруг је био главни и одговорни уредник спортског журнала, а мобилни телефони су јако лоше функционисали, није то било ово време. Нисам имала времена да га позовем, имала сам времена да само седнем у кола и одведем дете на сигурно. Десило се једном у хиљаду или милион случајева, како ми је касније доктор Радуловић који ме је оперисао објаснио, да ми је пукла аорта у стомаку, ту имате 15 до 20 минута да преживите. У стању шока сам успела да ставим трогодишњу Сару у кола и да се довезем испред болнице и само да је предам медицинској сестри и да јој кажем да ако умрем да знам да дете неће остати под бомбама и на улици и Бог ме је сачувао. Следеће чега се сећам је буђење, бомбардовање, сирене, ћерка и муж су били поред кревета, а доктор ми је рекао да су ме губили два три пута, да је било врло рискантно. Нису могли да ми нађу крвну групу, изгубила сам доста крви и опоравак је трајао дуго, што физички, што психолошки јер губитак нерођеног детета оставља последице на сваку жену, поготово сазнање да више нећу моћи да постанем мајка - причала је Леа за домаће медије.
Подсетимо, на данашњи дан пре 27 година, НАТО пакт покренуо је агресију на СР Југославију, бомбардујући војне и цивилне објекте у нашој земљи, убијајући српски народ и његову децу.
Број цивилних жртава у НАТО бомбардовању још увек није прецизно утврђен а досадашње процене варирају у зависности од извора. Према изворима од последица НАТО бомбардовања погинуло је између 1200 и 4000 цивила (најчешће се наводи око 2500).
БОНУС ВИДЕО:
