Глумица и водитељка Нина Сеничар отворено је говорила о послу, али и приватном животу.
Нина Сеничар истакла је да је за њу важно да види сврху у ономе што ради, те да је због тога два пута кретала од нуле.
„Имам ту потребу да крећем испочетка, од нуле, ту константну потребу за борбом, мучењем. Почеци нису нимало лаки. Два пута сам почињала од нуле у смислу да сам се два пута селила у другу земљу, али не значи да нећу још“, испричала је она у подкасту „Емпире Стате Балкан“, преноси „Блиц“.
Причала је и о животу у Италији и бављењу моделингом.
„Моја идеја је била врло једноставна, неки кафић са стране, конобарисање. Имала сам стипендију, живела сам у студентском дому, имала сам један оброк дневно. Могла сам да преживим са 300 евра. Моја идеја је била да три пута недељно негде конобаришем, као и већини студената. Игром случаја сам упознала једног агента за моделинг који ми је рекао да имам лице за Вог, а тело за Плејбој. Била сам забезекнута шта ми је рекао. То мени никад није било на радару, никад ми то није био циљ, али десило се да сам од првог посла за сат времена зарадила 1.000 евра. То је мени било невероватно. То је таква слобода била, да не морам да радим у кафићу, да могу да се авионом вратим кући, а не аутобусом. Ја сам направила неку рачуницу и рекла: ‘Па, ово није нимало лоше’. Тако је почела моја манекенска каријера која је врло кратко трајала, јер чим сам се ја појавила испред камере, ја сам схватила да је то то. Спој оне глуме коју сам обожавала, плус то нешто што ми је веома занимљиво“, истакла је Нина.
Данас она говори шест језика, а истакла је и који је то тренутак када је схватила да је успешна, али да јој то није довољно за срећан живот.
„То сам схватила када сам видела да губим сврху и схватам да сам превише у зони комфора. Лепо ми је, сви ме знају, лепо зарађујем, али не растем, не видим начин да направим већи скок. Одувек сам сматрала да је највећи успех у каријери када можеш да бираш шта ћеш да радиш. Нису успех паре, награде, фанови, успех је да ти можеш да кажеш: ‘Овај пројекат желим или не желим да радим’. Нисам била добра ни на личном нивоу, у смислу, нисам могла да имам неку нормалну везу, зато што никад нисам могла да знам да ли је неко са мном зато што жели да буде усликан са мном или зато што заиста жели нешто дубље са мном. Две најбитније ствари су ми да изађем из зоне комфора и жеља да пробам нешто потпуно другачије су биле разлог што сам ја уписала школу глуме у Њујорку“, причала је даље глумица.
(Блиц)
