Многи археолози сматрају да је Клеопатра, последњи фараон Египта и владарка из Птолемејске династије умрла и била сахрањена близу краљевског двора у Александрији, где је рођена и где је владала. Ипак, једно истраживање баца ново светло на ову теорију и открива могућност да је њен гроб могао бити смештен на мало познатијој локацији.
Већ годинама Кетлин Мартинез, бивша адвокатица која се окренула археологији, покушава да састави Клеопатрину прошлост као да је реч о месту злочина које треба раскринкати. Њена потрага је довела до Тапозирис Магне, занемареног храма удаљеног око 30 километара западно од Александрије, у египатском приморском граду Борг Ел Араб.
Сада, на неколико миља од обале Тапозирис Магне, њен тим је открио оно што Мартинез сматра кључним трагом у мистерији старој 2.000 година: потопљену луку у дубинама Медитерана. Ово откриће, које је саопштило Египатско министарство туризма и антиквитета, указује да Тапозирис Магна није био само важан верски центар, већ и поморско трговачко средиште, много обимније него што је ико претходно претпостављао.
"То храм чини заиста важним", каже Мартинез, додајући да је "имао све услове да буде изабран за место где ће Клеопатра бити сахрањена са Марком Антонијем", римским политичарем кога је волела и са ким је била у политичком савезу, пише Нешнал џиогрaфик.
Тунел смештен око 12 метара испод земље делимично је био потопљен и преплављен водом. Унутар њега пронађене су керамичке посуде и судови из доба Птолемеја. У комбинацији са најновијим налазом у мору, Мартинез каже да то указује да је лука била активна у време Клеопатре и пре тога, на почетку династије.
Да би истражила ову неочекивану комбинацију копна и мора, у помоћ су дошли и морски археолози. У оквиру операције наишли су на велике, очигледно људском руком направљене подводне структуре, укључујући високо полирани под. Рониоци су открили луку, место које није било приступачно никоме у последњих 2.000 година.
Необичан живот и мистериозна смрт
Рођена 69. године п.н.е. и постала краљица са само 18 година. Била је последња владарка Птолемејског периода, најдуговечније династије у историји старог Египта. Била је "изузетна жена" која је истовремено изазивала страх код моћних људи. Римљани су је клеветали, нарочито због њене везе са Јулијем Цезаром, описујући је као "опасну, егзотичну заводницу која је удаљавала угледне римске државнике од обавеза према Републици". Многи историчари и уметници радо су преузели ту слику и проширили је. Други, пак, сматрају да је живот Клеопатре лекција о храбром кршењу родних улога тог времена. Била је филозоф, лекар, хемичар и стручњак за козметологију.
Након убиства Цезара, Клеопатра је водила дугогодишњу страствену и политички значајну везу са Марком Антонијем. Појављивала се на мору у спектакуларним лађама, обучена као Венера, како би импресионирала публику и пренела политичке поруке. Њихов однос завршио 31. п.н.е., када су се суочили са римским владаром Октавијаном. Након пораза, Марко Антоније је умро у Египту, а Клеопатра је, себи одузела живот у 39. години - неки спекулишу користећи отров змије, иако то никада није доказано.
Потрага за Клеопатрином гробницом
Плутарх је писао да су Антоније и Клеопатра сахрањени заједно у њеном маузолеју у Александрији, али ниједан доказ о њеној гробници никада није пронађен. Град је погодио снажан земљотрес и цунами 365. године н.е. и данас је велики део историјске краљевске четврти потопљен и налази се око шест метара испод воде.
У потрази за гробницом, Мартинезова је такође узела у обзир Клеопатрин отпор према Октавијану. Сматра се да је уместо да се преда Риму, смислила план да нестане, сакривши своје тело заједно са Антонијевим на месту где Римљани не би ни помислили да траже.
"Морала је да одабере место где би се осећала сигурно за свој загробни живот са Марком Антонијем", истакла је археолог. Она је разматрала све храмове које је Клеопатра могла да достигне из Александрије у року од једног дана и на крају сузила претрагу на Тапосирис Магну.
У октобру 2005. године њен тим је започео истраживање. Експедиција је довела до низа изузетних открића. Тим научника је на месту храма откопао темељну плочу са натписом на грчком и хијероглифима који указују да је храм био посвећен богињи Исис - што је значајно, јер су многи сматрали Клеопатру живим оличењем Исис.
На месту храма, откривено је стотине људских остатака, укључујући мумије некада прекривене златним листићима, као и керамика и више од 300 новчића, од којих неки носе ликове Клеопатре. Откриће подводне луке код Тапосирис Магне указује да је тело Клеопатре можда пренето тунелом и сакривено од Римљана.
За Мартинезову, откриће ове потопљене луке приближило ју је ка њеном циљу: "Наставићемо истраживања на копну и под водом. Ово је почетак огромног задатка". Нико ми не може рећи да Клеопатра није у Тапосирис Магни. Да бисте то тврдили, морали бисте ископати цело подручје и да не буде ту. Нећу стати. За мене, то је само питање времена".
(РТ)
