Ништа тог дана није наговештавало трагедију.
На данашњи дан пре четири године преминуо је Иван Тасовац, пијаниста, дугогодишњи директор Београдске филхармоније и некадашњи министар културе. Имао је 55 година, а његова изненадна смрт 29. септембра 2021. године оставила је јавност у неверици. Тог дана ништа није наговештавало трагедију. Био је активан, играо баскет са пријатељима, осећао се добро и проводио дан као и много пута раније. Тек по повратку кући нагло му је позлило. Екипа Хитне помоћи покушала је реанимацију, али без успеха.
Вест о његовој смрти снажно је одјекнула управо зато што је Тасовац до самог краја деловао као човек који је непрестано у покрету, са плановима, идејама и енергијом по којој је био препознатљив. Само неколико месеци раније говорио је о једној од најтежих борби у свом животу, тумору на кичми који му је откривен готово случајно, након пада на кошаркашком терену.
Пад који му је можда спасао живот
Тасовац је у мају 2021. године, гостујући на Курир телевизији, отворено причао о тренутку када је због повреде завршио у болници. Оно што је у први мах деловало као спортски пех, испоставило се као догађај који му је променио живот.
- Пао сам на кошарци, повредио сам кичму, непокретног су ме пренели у болницу, снимили су ме и пронашли да имам тумор на четвртом пршљену. После три недеље сам оперисан. Да нису пронашли, питање је шта би било - испричао је тада Тасовац.
Операција је била компликована, а после ње уследио је дуг и захтеван опоравак. Морао је поново да учи да хода и да се постепено враћа свакодневном животу. Ипак, чак ни о том периоду није говорио са патетиком. Напротив, чинило се да му је болест само додатно изоштрила оно што му је и раније било важно - да не троши време узалуд и да не даје превелику тежину стварима које је не заслужују.
"После тога кренете опуштеније кроз живот“
Тешка болест променила му је и однос према људима. Тасовац је говорио да тек у таквим ситуацијама човек јасно види ко заиста остаје уз њега и ко је ту само док је све добро.
- После тога кренете далеко опуштеније у свој даљи живот, са мање љутње према свима другима - испричао је.
У тим речима као да је сажео оно што му је период опоравка донео. Мање нервозе, мање потребе да се објашњава, мање времена за погрешне људе. Више захвалности према онима који остају.
Говорио је и да нема превелику потребу да се враћа уназад и да га прошлост не привлачи онолико колико будућност.
- Не знам шта још могу да кажем, али сада примећујем једну ствар. Док причам о филхармонији, са задовољством и лакоћом о томе говорим. А кад треба да се враћам на приче од пре три, десет или сто година, имам утисак да то никог живог не интересује - рекао је тада.
Филхармонија као животна опсесија
Ако је постојала тема о којој је Тасовац увек говорио са посебном енергијом, била је то Београдска филхармонија.
На њеном челу први пут се нашао 2001. године и током више мандата успео да је претвори у једну од најпрепознатљивијих културних институција у Србији. Филхармонија је за време његовог мандата променила начин на који комуницира са публиком, подмладила оркестар, проширила међународну сарадњу и добила много снажнији јавни идентитет.
Тасовац је инсистирао на томе да класична музика не сме да буде затворена у узак круг људи и да институција културе мора да зна како да приђе публици. Управо због тога Београдска филхармонија у његовом периоду постала је позната и по духовитим кампањама, храбријем приступу и идеји да озбиљна музика не мора да буде представљена на досадан начин.
Његова велика жеља била је и нова концертна дворана у Београду, пројекат о којем је говорио годинама и који је доживљавао као нешто што превазилази њега лично.
Од Москве до Београда
Иван Тасовац рођен је 1966. године у Београду, а клавир је дипломирао на Конзерваторијуму „Петар Иљич Чајковски“ у Москви, у класи професора Сергеја Дорењског. Као пијаниста наступао је од младости, а већ са 12 година свирао је са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније.
Поред уметничке каријере, оставио је траг и у јавном животу Србије. Од 2013. до 2016. године био је министар културе и информисања, након чега се поново вратио Београдској филхармонији и послу којем је, чини се, био најдубље посвећен.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
