Ева Мари Сејнт, која је освојила Оскара 1955. године, преминула је у 103. години, остављајући иза себе богату глумачку каријеру.
Оскаровка Ева Мари Сејнт, која је играла у незаборавним класицима попут филмова „На доковима Њујорка“ и „Север-северозапад“, преминула је у уторак у свом дому у Лос Анђелесу. Имала је 102 године.
Славна глумица нежних црта лица, која је била једна од првих великих звезда ране телевизије, освојила је Оскара за најбољу споредну глумицу за филм „На доковима Њујорка“ 1955. године, чиме је постала најстарија жива добитница Оскара. У филму, у којем је главну улогу тумачио Марлон Брандо, играла је Едит Дојл, а „Њујорк тајмс“ је у својој рецензији написао: „Усред призора покоља, она уноси нежност и сензибилитет у искрену љубавну причу.“
Након што је крајем педесетих засновала породицу, Сејнт се повремено враћала глуми, а многе њене касније улоге биле су у позоришту и на телевизији. Међу најпознатијима биле су улоге у АБЦ серији „Моонлигхтинг“, као и мајке Кларка Кента у филму „Супермен се враћа“ из 2006. године.
Једна од њених најпознатијих улога била је хладна, али заводљива плавуша и шпијунка у Хичкоковом трилеру „Север-северозапад“ из 1959. године. „Не само да пружа неопходну ледену сексипилност као Ева Кендал, мистериозна тајна агенткиња, већ показује и да је много више од класичне даме у невољи“, написао је магазин „Варајети“ у тексту посвећеном њеном 97. рођендану.
„Лик који тумачи Сејнт потпуно је способан да надмудри злокобне негативце и обично је два или три корака испред Грантовог неспретног извршног директора са Медисона авеније, Роџера Торнхила“, наводи се у тексту.
Сејнт је дебитовала на телевизији у емисији „Цамп Хооп Ла“, а потом постала стална чланица серије „Оне Ман’с Фамилy“. Свој глумачки распон проширила је у антологијским серијама као што су „Пхилцо Плаyхоусе“, „Роберт Монтгомерy Пресентс“ и „Студио Оне“. Међу запаженим улогама из тог периода биле су оне у драми Педија Чајевског „Миддле оф тхе Нигхт“ из 1954. године и музичкој адаптацији драме Торнтона Вајлдера „Оур Тоwн“ из 1955, у којој је играла са Полом Њуменом и Френком Синатром. За обе улоге добила је номинације за Еми. Играла је и у остварењима „Yеллоw Јацк“ и „Цлаудиа“.
Сејнт је 1953. године играла са Лилијан Гиш у телевизијској драми Хортона Фута „Тхе Трип то Боунтифул“, која је постала прва телевизијска драма пренета на Бродвеј, где је изведена 39 пута. Њена „дирљива и изузетно сензибилна глума“, како ју је описао један њујоршки критичар, привукла је пажњу Елије Казана, који ју је ангажовао да игра уз Марлона Бранда у филму „На доковима Њујорка“, у улози за коју су биле заинтересоване многе искусније глумице.
Драма Бада Шулберга из 1954. године била је номинована за 12 Оскара и освојила осам, укључујући награде за најбољи филм, глумца, редитеља и, за Сејнт, најбољу споредну глумицу.
Уместо да потпише уговор са филмским студиом, Сејнт се, међутим, вратила позоришту, где је играла у представама „Тхе Раинмакер“ и „Десире Ундер тхе Елмс“.
Године 1956. прихватила је главну женску улогу у филму „Тхат Цертаин Феелинг“, у којем је играла са Бобом Хоупом, а потом су уследили филмови „А Хатфул оф Раин“ из 1957. и „Раинтрее Цоунтy“.
Након „Север-северозапада“, појавила се у филмовима „Еxодус“ и „Алл Фалл Доwн“. У потоњем, који је режирао Џон Франкенхајмер и у којем је играла са Вореном Битијем, остварила је једну од својих најбољих драмских улога.
Била је презрена супруга у филму „Тхе Сандпипер“ из 1965. године, причи о прељуби са Елизабет Тејлор и Ричардом Бартоном, а затим се појавила у знатно запаженијој комедији Нормана Џуисона „Тхе Руссианс Аре Цоминг, тхе Руссианс Аре Цоминг“ из 1966. године. Њена улога у филму „Ловинг“, у којем је играла са Џорџом Сигалом, такође је наишла на одличне критике и сматра се једном од њених најбољих. Остварила је улоге и у филмовима „36 Хоурс“ и „Гранд Приx“. Осим још једне комедије са Бобом Хоупом, „Цанцел Мy Ресерватион“, током наредне две деценије углавном је радила на телевизији и у позоришту.
На Бродвеју је играла у представи „Тхе Линцолн Маск“ 1972. године, а потом и са Хенријем Фондом у „Тхе Фирст Мондаy ин Оцтобер“ 1979. године. Године 1983. појавила се у чикашкој продукцији представе „Дует фор Оне“. Њене телевизијске улоге укључивале су остварења „Сцхоол фор Бацхелорс“, „А Царол фор Анотхер Цхристмас“, „Тхе Фирст Wоман Пресидент“, „Мрс. Епенсхаде“, „Таxи“ и мини-серију „Хоw тхе Wест Wас Wон“. Улоге у „Таxи“ и „Хоw тхе Wест Wас Wон“ донеле су јој нове номинације за Еми.
Сејнт је добила похвале критичара и за улоге у остварењима „А Цхристмас то Ремембер“ са Џејсоном Робардсом, „Wхен Хелл Wас ин Сессион“, „Тхе Цурсе оф Кинг Тут’с Томб“, „Тхе Бест Литтле Гирл ин тхе Wорлд“, „Малибу“, „Мy Антониа“ и „Јане Дое“, између осталих.
Глумица је имала и понављајућу улогу у АБЦ серији „Моонлигхтинг“, у којој су главне улоге тумачили Сибила Шепард и Брус Вилис. Играла је Шепардину мајку.
Године 1986. вратила се на велико платно у филму „Нотхинг ин Цоммон“, у којем су играли Том Хенкс и Џеки Глејсон.
Сејнт је током деведесетих играла у бројним телевизијским филмовима, међу којима су „И’лл Бе Хоме фор Цхристмас“, „Кисс оф а Киллер“, „Афтер Јиммy“ и „Опен Хоусе“, а појавила се и у епизодној улози Розине мајке у серији „Фрасиер“. После четири претходне номинације за Еми, Сејнт је коначно освојила награду 1990. године, и то за најбољу споредну глумицу у НБЦ мини-серији „Пеопле Лике Ус“.
Сејнт се поново појавила на филму током двехиљадитих, у остварењима као што су „И Дреамед оф Африца“ из 2000. године, „Бецаусе оф Wинн-Диxие“ и „Дон’т Цоме Кноцкинг“ из 2005, као и у филму „Суперман Ретурнс“ из 2006, у којем је играла Марту Кент. Године 2014. остварила је последњу филмску улогу у филму „Wинтер’с Тале“, који је написао и режирао Акива Голдсман.
Ева Мари Сејнт рођена је у Њуарку, у Њу Џерсију, а породица се касније преселила у Делмар у држави Њујорк, недалеко од Олбанија. Планирала је да постане учитељица и студирала је на Универзитету Боулинг Грин у Охају, где се заинтересовала за глуму. Након што је дипломирала, почела је професионално да се бави глумом, најпре на радију. Прву зараду, 10 долара, добила је као особа која је ван кадра аплаудирала током емисије „Тхе Борден Схоw“. Како би зарадила за живот, бавила се и моделингом, а потом добила улоге у радио-серијама „Росемарy“ и „Yоунг Доцтор Малоне“.
Године 1947. добила је улогу у представи „Мистер Робертс“, али је убрзо постала замена након што је редитељ Џошуа Логан закључио да нема довољно искуства. Њене улоге тада је преузела Џоселин Брандо. Годину дана касније почела је да студира у Ацторс Студију.
Као потврда њене способности да успешно гради каријеру и на филму и на телевизији, Сејнт има две засебне звезде на Холивудској стази славних – једну за филмски, а другу за телевизијски рад. Године 2000. одала је почаст филму „Север-северозапад“ тако што је била домаћин документарца ТЦМ-а „Тхе Макинг оф Нортх бy Нортхwест“.
Појавила се и у документарцу „Броадwаy: Тхе Голден Аге, бy тхе Легендс Wхо Wере Тхере“ из 2003. године, као и у документарном филму „Броадwаy: Беyонд тхе Голден Аге“ из 2011.
Сејнт је 2009. године присуствовала 81. додели Оскара, где је уручила награду за најбољу споредну глумицу, око 55 година након што је и сама освојила Оскара за „На доковима Њујорка“.
Била је дугогодишња подршка Фонду за филм и телевизију и Фондацији за епилепсију Лос Анђелеса. Била је и међу првим јавним заговорницима забране коришћења мобилних телефона током вожње. Сама је осмислила и дистрибуирала налепницу за аутомобиле са поруком: „Склоните телефон или сиђите с пута.“ Била је и чланица Комитета за стипендију Николас Академије филмских уметности и наука.
Њен супруг, телевизијски редитељ Џефри Хејден, преминуо је 2016. године.
Иза ње су остали син Дарал и ћерка Лорета, четворо унучади – Ели, Тајлер, Моли и Стела – као и двоје праунучади, Арло и Финли.
(Курир.рс/ Вариетy)
БОНУС ВИДЕО:
