Сања истиче да жели максимално да га подржи у сваком његовом избору и развоју.
Водитељка Сања Маринковић открила је да је њен син Страхиња недавно напустио породични дом због обавеза и студија у Шпанији. Осамостаљивање наследника водитељки тешко пада, те не крије да свакодневно брине за њега и навикава се на чињеницу да више нису заједно на дневном нивоу.
Сања Маринковић је открила како изгледају њени дани откако се Страхиња одвојио од ње и отишао у иностранство.
- Он се први пут одвојио од мене, али и од заједничког живота, али студира и лепо му је и то је најважније. Искрено, јако сам уплашена, стално му пишем, где је, шта је, како је, када ми не одговори 30 минута, ја направим хаос, али он је добар, вредан је, послушан је и сада учи да буде сам - рекао је.
Интересовања за бизнис и креативне изазове
Водитељка је и раније говорила о Страхињиним плановима и областима које га привлаче, наглашавајући да жели да му пружи подршку док истражује своје опције:
- Страхиња је радознао и енергичан, воли предузетништво и креативне изазове. Још истражује који факултет би студирао, али јасно је да га занимају области које спајају иновацију и практичност, комуникацију и бизнис. Трудићу се да га подржим у сваком његовом избору - рекла је.
"Дали смо му крила"
Иако јој одвојеност од сина тешко пада, Сања је свесна да је његово осамостаљивање кључни део одрастања и грађења сопствене будућности:
- Пустити дете у свет није лако, а верујем да смо му дали крила која ће га носити где год пожели - рекла је.
О разводу: "Ми смо се све мање поштовали као супруг и супруга"
Подсетимо Сања Маринковић говорила је недавно о разводу од Александра Ухрина са којим има сина Страхињу. Сања је објаснила како је дошло до развода, а затим проговорила и о алиментацији.
- Ви сте доживели онај развод који сам ја сервирала у медијима. То је било изузетно тешко психички за мене, сви су ми говорили како се ти бориш са тиме, а да нико не примети ништа, ја сам рекла јер морам да оставим то тако да моје дете не пати, а све остало може да чека. Имам потребу да са публиком будем искрена, ја сам последња која треба да буде неискрена и да слаже своју публику, али док нисам била спремна, нисам то изговорила. Страхиња је тад већ имао 4,5 година када сам ја видела да ће ту да буде крај, и када су моји родитељи приметили да ја нисам више срећна. Мене је тата упозоравао и када је наш однос показао да то неће бити заједница двоје људи који уживају у љубави, него заједница двоје људи који су ту да придоносе да та родитељска заједница постоји. Ја сам желела да ми будемо љубавници, да се волимо и обожавамо, а не да морамо да останемо у заједници да не би писало дете разведених родитеља. Тада је тај талас развода већ постојао у Србији, у Страхињином разреду од 20 ђака, 18 су већ била деца развдених и то му је било блиско. Ми смо се све мање поштовали као супруг и супруга. Ја сам рекла да је боље да се растанемо сада, док то не постане нетрпељиво са обе стране. Трудила сам се да заједницу до задњег тренутка одржим, и не могу да кажем да он није. Мене да питаш ја бих то до краја живота, али је то било емотивно немогуће. Почели смо да се разликујемо у сваком смислу и било је најпаметније да се растанемо - причала је Сања Маринковић, па наставила:
- То су знали само моји најближи, нико више није знао ништа. Ми смо то врло добро хендлали, били смо на истој адреси, док нисмо видели да се дете социјално и блиско осећало. Када је Александар већ био на једној адреси, а ја на другој, рекла сам сину ето видиш, тата је тамо, мама овамо, ово је као неки развод он је рекао: "Ово је развод, аха океј". Ми смо се трудили да све надоместимо.
- Увек смо поштовали Страхињину жељу да проводи време са ким год жели, кад он каже код тате, код тате, никакав проблем, немамо фиксне дане. Када је дошло до тога да се упише алиментација, ја сам рекла само нека Александар упише шта год хоће и цифру која му прија, ништа ми не треба од њега, само да буде добар родитељ и да ме поштује као мајку. Ја сам имала свој стан који сам купила пре брака, свој живот, родитеље, брата, пријатељице, складан живот, тада ми ништа од њега није било потребно сем родитељког поштовања и родитељске бриге. Било је ту лепих и мање лепих тренутака. Било је ту и препирки и свађа, а то је можда због тога што смо ипак патили и били љути једно на друго. Никада ни једну алиментацију нисам видела наравно. Некада будем љута, а мама ми је говорила отпусти. Некада када ми та страст утиче да се негативно осећам, онда сам у стању и да свашта изговорим, не због мене, него због осећаја, а онда схватим да је он добар човек и да може да би све дао и онда никад нисам тужила. Сигурна сам да он не може и да му је тешко, тешко се живи, све мање замерам, више и не тражим - закључила је Сања.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
