Повратак Харија и Меган у Британију могао би да промени све. Психијатар открива шта се дешава када се отуђене породице поново нађу близу.
Повратак принца Харија и Меган Маркл у Велику Британију могао би да буде много више од породичне селидбе. После година јавних сукоба, тешких речи и дубоко нарушених односа са краљевском породицом, њихово поновно приближавање отвара питање које се не тиче само двора, већ сваке отуђене породице – да ли је могуће вратити блискост када једном нестане поверење?
Психијатар др Макс Пембертон, који је током година радио са породицама суоченим са сличним раздорима, открива за "Дејли Мејл" шта се обично догађа када се људи који су годинама били удаљени поново нађу на само неколико километара једни од других.
"Вест да се војвода и војвоткиња од Сасекса, Хари и Меган, са Арчијем и Лилибет враћају у Британију, навела ме је да помислим на примере којима сам годинама сведочила у својој ординацији током рада као психијатар.
Јер сам видела шта се догађа када отуђене породице поново почну да живе једне близу других, а то се ретко заврши помирењем о каквом неки чланови породице сањају.
Заправо, отуђеност тада постаје много тежа за игнорисање.
Када удаљеност више није препрека
Удаљеност омогућава да се раздор учврсти. Када су хиљаде километара између посвађаних чланова породице, лако је не разговарати. Обе стране могу себи да причају згодну причу о томе ко је био крив.
Када су поново близу једни других, све се драматично мења.
Имала сам пацијенте који су деценијама држали брата или сестру на дистанци, а који су били изненађени колико су брзо морали да се суоче са раздором када би се једно од њих вратило да живи у истом граду.
Када се рођендани и Божићи прослављају у истој земљи, када постоје рођаци који желе да се виђају, остати отуђен постаје много компликованије.
Непријатно је за све који су укључени, али – ако се ситуацијом правилно управља – управо то, према мом искуству, најчешће може да покрене промену у дугогодишњем сукобу.
Терапија и писма могу да помогну, али ништа не доводи ствари до усијања као повремена потреба да се нађете у истој просторији. Или ће ситуација постати још гора или ће ране почети да зарастају, али ретко када све остане исто.
Прича о изгубљеном сину
Вест о Харијевом повратку навела је и мене – а не сумњам да је исто помислило и много других људи – на причу о изгубљеном сину, једној од оних библијских прича коју већина нас познаје.
То је прича о младићу који рано узима своје наследство, одлази у далеку земљу и тамо га протраћи. На крају остаје без новца и враћа се кући.
Отац, који га угледа како прилази путем, трчи му у сусрет, облачи му најлепшу одећу и припрема угојено теле за прославу.
Без обзира на то у шта верујете или не верујете, ово је дирљива и поучна прича о очевој љубави према сину.
Иако је испричана као метафора Божје љубави према човечанству, она подједнако добро може да послужи и као пример тога како изгледа безусловна љубав.
Краљ је за повратак сазнао само три дана раније
Краљ је, како нам је речено, о свему обавештен у недељу, само три дана пре него што је остатак јавности сазнао за вест.
Ништа се није променило у оквиру договора познатог као „Мегзит“, постигнутог 2020. године. Не постоји могућност да Хари и Меган буду делимично укључени у краљевске обавезе и делимично ван њих, а њих двоје и даље остају приватна лица.
Ипак, реакција из Бакингемске палате била је да краљ поздравља прилику да чешће виђа свог сина и унуке.
Упркос свему што се догодило, његов отац му пружа топлу добродошлицу.
Сигурна сам да је Чарлс као отац правио грешке, као што их прави сваки родитељ. Али тиме што је оставио отворена врата сину који је о њему јавно говорио много тога, показао је да је добар отац.
Лик који се често заборавља
Међутим, постоји један лик у причи о изгубљеном сину који се лако занемарује – његов старији брат.
Он је радио на њиви када је зачуо музику. Када је сазнао због чега се слави, разбеснео се и није желео да уђе и придружи се слављу.
Његова замерка је, по мом мишљењу, потпуно оправдана.
Годинама је служио оцу, ниједном му није био непослушан, а никада није добио чак ни јаре да прослави нешто са својим пријатељима.
А онда се млађи син само врати и буде дочекан раширених руку.
Оно што ме посебно дирне јесте то што отац напушта прославу добродошлице и излази да моли старијег сина да му се придружи. Говори му да је он одувек био уз њега и да је све што отац има заправо његово.
Сличност са принцом Вилијамом и Кејт тешко је избећи
Паралела са принцом и принцезом од Велса тешко може да се избегне.
Хари је нанео велику бол, а део тога догодио се у тренутку када је Кејт била озбиљно болесна, док се и сам краљ лечио од рака.
Они су сачували достојанствену тишину, али бол који им је све то проузроковало морао је бити огроман.
Какву год добродошлицу Хари буде добио од свог брата, она ће морати да буде заслужена, а то значи прихватити бол и узнемиреност које је изазвао.
Повратак не брише оно што се догодило
Само појављивање на британском тлу, са кофером у руци, не значи да се ствари аутоматски враћају на оно што су некада биле.
Ситуације којима сам током година сведочила научиле су ме да увек мора да постоји признање грешке, одређена доза понизности и спремност да се призна оно што је учињено.
Због тога сам спремна да Сасексовима пружим прилику.
Време ће показати да ли Хари види и признаје своје грешке.
Извињење мора да дође пре прославе
Кључни део приче о изгубљеном сину јесте то што се син извињава пре него што се закоље угојено теле.
Он не долази очекујући забаву.
Враћа се кући тек након што је схватио шта је погрешно урадио и отворено то признаје.
Све што након тога следи догађа се управо због његовог кајања.
Ако Хари жели да буде дочекан раширених руку, мора да схвати да је многе људе повредио и да учини нешто како би исправио штету коју је направио.
Тек тада бисмо можда били спремнији да прославимо његов повратак", закључио је за "Дејли Мејл".
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
