Ема Хеминг, супруга Бруса Вилиса, написала је дирљиву поруку поводом Дана очева, у којој је поделила своју бол.
Брус Вилис (70) повукао се из глуме и јавности након што му је 2023. године дијагностикована фронтотемпорална деменција (ФТД) и афазија. Пре тога, Брусу је дијагностикована афазија, стање које узрокује оштец́ење говора или способности разумевања језика.
Од тада је живео ван рефлектора док се о њему бринула породица, укључујуц́и супругу Ему, са којом је у браку 16 година, бившу супругу Деми Мур и три одрасле ц́ерке које дели са Деми - Румер (36), Скаут (33) и Талулу (31). Такође има две млађе ц́ерке Мејбл (12) и Евелин (10), са Емом.
Да би обележила Дан очева, Ема је поделила дирљиву поруку уз фотографију Бруса како грли једну од њихових ћерки:
- Срец́ан Дан очева свим очевима који живе са инвалидитетом или болешц́у, који се појављују на начин на који могу и деци која се појављују за њих. Оно што Брус учи наше девојчице иде даље од речи. Отпорност, безусловна љубав и тиха снага једноставног постојања. Ова фотографија толико говори. Љубав се продубљује. Прилагођава се. Остаје, чак и када се све остало промени - написала је Ема и додала:
- Али да будем искрена према себи, ови симболични дани много тога буде. Данас сам дубоко тужна. Сваком ц́елијом у свом телу желим да ствари буду другачије за њега и лакше за нашу породицу. Као што кажу у нашој заједници особа са ФТД-ом: „Тако је како јесте.“ И док то можда звучи потцењивачки, мени није. То ме утемељује. Помаже ми да се вратим прихватању онога што јесте и да се не борим са тим на сваком кораку као што сам некада радила. Данас, хајде да прославимо сјајне очеве, оне који су овде и оне које носимо са собом. Напред.
У својој предстојец́ој књизи „Неочекивано путовање“, која би требало да буде објављена 9. септембра, Ема дели интимне детаље о мерама које су предузете да би се Брус задржао испред камере док су му когнитивне способности опадале. Према извештајима, неке од тактика које су редитељи користили укључивале су скрац́ивање његових дијалога и пуштање реплика преко слушалице, којом је дискретно управљао блиски пријатељ на сету.
- Заиста сам написала књигу коју бих волела да ми је неко дао оног дана када смо добили дијагнозу, без икакве наде, без правца... не много. Данас живот изгледа другачије за мене и нашу породицу јер сам успела да пружим подршку. Ово нису мемоари, вец́ водич за самопомоц́ за неговатеље, написан да остави простор за наш бол и наше исцељење.
БОНУС ВИДЕО
