Сузана Јовановић се јуче први пут појавила у јавности од смрти супруга, Саше Поповића
Сузана Јовановић, удовица Саше Поповића, дошла је синоћ на финале такмичења „Звезда Гранда“, како би победнику осаманесте сезоне уручила плакету са ликом свог покојног супруга.
Ипак, велико финале најгледанијег шоуа је одложено за суботу 5. јул, а Сузана је по доласку у Грандов студио стала пред медијске екипе и по први пут говорила о детаљима њеног последњег сусрета са Сашом у болници у Паризу, али и како данас живи без супруга.
Сузана је током интервјуа била веома емотивна, па се у једном тренутку и расплакала.
– Трудим се да будем добро, али заиста. Ово сад је за мене све јако емотивно и стресно. Трудим се да будем на висини задатка. Знам да је Сале мој сад поред мене, он би рекао: „Суле, молим те, само се осмехуј, јер највише волим твој осмех – рекла је Сузана на почетку разговора.
– Осећа се и даље Салетово присуство овде, његов дух и његова енергија. Осећаће се док год буду постојале „Звезде Гранда“, за које се он давао не 100 посто, него 1.000 посто. Изгарао је за свој посао и волео га је, за људе са којима је радио и за ову децу коју је стварао 20 година. Много тога је и мени усадио и много тога сам научила уз њега и доживела са њим. Живеће Сале!
Сузана је открила и како проводи време сада када Салета више нема, након чега се расплакала.
– Све радим исто као што сам радила са Салетом. Ми смо имали неке наше заједничке ритуале. Он је са мном гледао турске серије, а ја са њим фудбал и Новака Ђоковића кад игра тенис. То се није променило. У кући се и даље осећа његово присуство. Ја сам буквално све у кући оставила како је он оставио. Нисам дирала чак ни онај полуотворени кофер из Париза, који је остао ту последњег дана када смо дошли. Остао је нераспакован. Дуго га нећу померити. Остао је џемпер који је носио и са њим спавам у кревету. Волим да осетим његов мирис – рекла је Сузана кроз сузе.
Она се присетила и њиховог последњег сусрета.
– Последњи сусрет је био поред његовог болничког кревета. Ја сам уз њега била све време, буквално до његовог последњег даха. Сале ће ми сад замерити што сад плачем док причам ово. Тежак је осећај видети човека који зна да одлази и који је свестан да иде на други свет. Ја плачем, а он у свом том болу и сазнању да иде, мени говори: „Суле мој, немој да плачеш. Буди јака, храбра и достојанствена каква си увек била у животу“. Послушала сам га и таква сам била кад су му дали све препарате за спавање, против болова и морфијум. Тешко је то било видети и доживети, али је нама било тешко и тих скоро годину од кад смо сазнали да је болестан. Ја нисам могла то да прихватим до задњег дана. Имала сам наду и веру да ће се он излечити. Тешио ме је – рекла је Сузана и открила да ли јој се Саша појављује у сновима.
(Гранд)
