Трагична судбина глумице Џин Сиберг и даље изазива питања и остаје обојена мистеријом.
Вест о смрти чувене америчке глумице Џин Сиберг објављена је 8. септембра 1979. године, девет дана након што је нестала из свог дома у Паризу.
Тело је пронађено у стању распадања, умотано у ћебе, на задњем седишту њеног белог реноа у Паризу, кад је глумица имала свега 40 година.
Плавоока Џин је рођена у Маршалтауну, у Ајови, као ћерка фармацеута и учитељице, 13. новембра давне 1938. године. Њена данас чувена каријера почела је великим успехом када је, међу 80.000 кандидаткиња, изабрана за улогу Јованке Орлеанке у Премингеровом филму „Света Џоан“ (1957).
Међутим, радити с Премингером није било лако, а режисерова строга методологија довела је до тога да Џин задобије озбиљне опекотине током сцене смрти на ломачи, а критичари су додатно критиковали њен смирен приступ улози.
Почетком шездесетих, с кратко ошишаном косом и природним наступом, Сиберг је постала међународна икона захваљујући улози девојке младог криминалца, коју је тумачила уз данас легендарног Жан-Пола Белмонда у филму Жан-Лика Годара „До последњег даха“. У том периоду је живела на релацији Париз-Лос Анђелес, а у Француској је постигла такав успех да се и данас сматра једном од највећих звезда француског Новог таласа.
После двогодишњег брака с Франсоом Мореилом, 1962. године се удала за 24 године старијег познатог писца Ромена Гарија, а исте године родила сина Александра Дијега. Живели су у Паризу, Грчкој, на југу Француске, на Мајорци... Дуго је све деловало идилично, али је брак потрајао само шест година. Растали су се 1968, а званично развели 1970.
После раскида се вратила у Холивуд 1968. и снимла филмове „Паинт Yоур Wагон“, „Аирпорт“ и „Мацхо Цаллахан“, када је Џин привукла пажњу ФБИ-ја.
Њене донације за Партији црних пантера и афера са ожењеним афроамеричким активистом довели су до лажних оптужби и клеветама у медијима.
Док је снимала филм "Мацхо Цаллахан" у Мексику, започела је везу с револуционаром Карлосом Орнеласом Наваром, а с њим је добила ћерку Нину Харт Гари. Како је рођена превремено, девојчица је умрла два дана касније, а иако је њен бивши муж признао дете, глумица је отворено рекла ко је Нинин отац. Беба је сахрањена у Маршалтауну, а Џин је задобила још један тежак ударац: у тако тешком моменту је морала да пристане да ковчег пред сахрану буде отворен како би сви могли да виде да је њена ћерка била беле боје коже.
Ова тешка епизода приказана је и у филму „Сиберг“ с Кристен Стјуарт у главном улози, остварењу које се бави раду ФБИ-ја на томе да дискредитује глумицу због њеног ангажмана у подршци афроамеричким покретима и, посебно, Црним пантерима.
Њена колегиница Криста Фулер, удовица редитеља Семјуела Фулера, сећала се Џин као особе посвећене правди, коју је описала као „модерну Јованку Орлеанку“. Џинини сарадници су је описивали као изузетно љубазну, рањиву и пожртвовану особу, а филмски критичари су је сматрали осредњом глумицом која се показала изузетно само у једном филму, „До последњег даха“, али је он био довољан да постане филмска икона.
– Била је ситна, плава, косе ошишане као у младића, бела, бледа, плавих или можда сивих, веома ведрих очији, стално се поигравајући осмехом, с рупицама на образима – написао је о Џин њен љубавник Карлос Фуентес, који је о њој написао књигу "Дијана или богиња лова".
Након смрти ћерке, Џин се вратила у Француску и више се није враћала у Холивуд. Иако је развод са Гаријем 1970. био формалност, остали су у добрим односима и живели у истој згради.
У међувремену се удала за режисера Денија Берија, али је брак трајао само четири године. Никад се нису званично развели, а Џин је потом била у грађански непризнатом урфи браку с Алжирцем по имену Ахмед Хасни.
Он ју је убедио да прода свој други стан у Паризу, а новац који је добила од продаје је задржао како би отворио ресторан у Барселони. Након што су кратко били заједно у Шпанији, Џин се вратила у Париз сама и почела да се крије од Хаснија, за ког је блиским људима испричала да ју је злостављао.
Мистериозна смрт Џин Сиберг
Тридесетог августа 1979, Џин је нестала из свог дома у Паризу. Хасни је испричао полицији да су били заједно у биоскопу, а потом је није затекао у стану кад се пробудио. У разговору с полицајцима је поменуо да је глумица имала суицидне мисли неко време, као и да је раније те године покушала да иодузме себи живот тако што је скочила испред воза у метроу.
Девет дана касније пронађено је њено беживотно тело. Глумица је била умотана у ћебе на задњем седишту свог реноа. Поред ње је пронађена флашица барбитурата, празна флаша воде и порука сину.
– Опрости ми. Више не могу да живим са својим живцима – поручила је Џин сину.
Након што је њено тело пронађено, ФБИ је признао да је годинама раније радио на томе да дискредитује Џин Сиберг.
Гари је сазвао конференцију за новинаре како би изјавио да је преминула беба Нина била његова и да је ФБИ уништио живот његове бивше жене.
Наводно је Џин сваке године покушавала да се убије на годишњицу Нинине смрти, а у интервјуу из 1974. признала је да је „пукла“ након губитка ћерке.
Сумње у вези с тим како је заправо глумица преминула и је ли у питању заиста самоубиство и даље постоје, а многи блиски пријатељ Џин Сиберг нису веровали да је она сама себи одузела живот.
– Антоан и ја нисмо могли да верујемо да се убила – рекао је Ален Маму-Мани, који је са Антоаном Ласеном написао роман „Убити Џин: Како су убили Џин Сиберг“. – Четрдесет година касније, на њен гроб у Монпарнасу је постављен знак на ком пише "Џин, твоје убице су још увек ту". Узрок њене смрти је мистериозан као и у случају Мерилин Монро.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
