Када је сестра његове преминуле супруге, Џоели Ричардсон видела фотографије на којима се Памела и Лијам заљубљено гледају морала је да их прокоментарише, ево шта је имала да каже
Све су гласнија шушкања да се између фамозне Памеле Андерсон и глумца Лијама Нисон развило нешто више од романсе само на великом платну. Широки осмеси на њиховим лицима док су руку под руку шетали црвеним тепихом промовишући свој нови филм, нису оставили много простора за недоумицу да ли је њихова љубав у приватном животу иста онаква као на филму.
И док Памелу у љубави није пратила срећа, углавном наилазећи на погрешне мушкарце, Лиам је имао једну од најлепших љубавних прича у Холивуду.
Љубавна прича Лијама Нисона и Наташе Ричардсон
Лијам је заједно са колегиницом Наташом Ричардсон стао на луди камен 1994, имали су сјајан однос, добили су наследника, а њиховом браку дивио се читав свет. Тарагичан сплет околности угасио је једну од најлепших прича из Холивуда.
Наиме након што је пала на скијању, Наташа је задобилу тешку повреду мозга, али је у почетку мислила да није ништа страшно, била је свесна и одмах је позвала мужа.
"Драги, пала сам на снегу", јавила му је, док ју је Хитна помоћ прегледала.
Иако је ситуација била озбиљна, Наташа није хтела медицинску помоћ, верујући да повреда није опасна.
Испоставило се да је пад имао много теже последице. Три сата касније, хитно су је превезли у болницу и установили оштећење мозга.
Када је Лијам сазнао из болнице за право Наташино стање, већ је била мождано мртва. Та вест глумца је разорила, ни до данас се није опоравио од губитка супруге коју је обожавао.
Био је све време уз њу поред болничког кревета, надајући се да, ипак, може некако да јој се помогне. Када је схватио да је крај, имао је велику жељу да Наташу одведе кући како би се деца и породица опростила од глумице.
Испунио Наташину последњу жељу
Наташина последња жеља била је нешто о чему су се обоје раније договорили. Имали су пакт да ц́е, ако неко од њих икада заврши у вегетативном стању, други „искључити прекидач“ да спречи бесконачну патњу.
Присец́ајуц́и се њихових последњих заједничких тренутака, Нисон је рекао: „Речено ми је да јој је мозак мртав. Али очигледно је била на апаратима за одржавање живота и слично. Тада није преостало ништа друго него да се поздравим. И отишао сам до ње и рекао јој да је волим. Рекао сам: „Душо, нема повратка. Ударила си јако главом. Не знам да ли ме чујеш, али то је то, све је нестало.“
Званично је преминула 18. марта 2009. године. Лијам је донирао њено срце, бубреге и јетру. Веровао је да ће на тај начин његова супруга продужити живот, спасивши неколико људи од сигурне смрти.
Редовно посећује њен гроб
Иако је сада срећан у љубавни, иситче да је Наташа била посебна жена и његова животна сапутница. њеним одласком и тугом у срцу.
"Жалим за њом редовно, стално посећујем њен гроб", рекао је.
Лијам Нисон је од момента када ке Наташа преминула одлучио да ће бити самохран отац и да ће се максимално посветити својој деци и каријери, што је и урадио. Иако је покушавао да уђе у неке везе, свака је доживела крах.
„Већ сам прошао кроз све ово“, огорчено је рекао Нисон о забављању, који је одавно зарекао да после Наташе ни са једном неће бити. Међутим, сада га један део јавности осуђује што је то обећање погазио, док већина подржава његову нову љубав, наглашавајући да има право да буде срећан након 16 година.
Породица бивше жене као подршка глумцу
С друге стране када је сестра његове преминуле супруге, Џоели Ричардсон видела фотографије, није коментарисала дугим натписом или духовитом досетком, она је послала само седам црвених емоџија срца – тихих, једноставних и продорних у својој топлини.
То је све што јој је било потребно. Јер када је свет изненада видео Лијама Нисона и Памелу Андерсон како стоје руку под руку, смејуц́и се као тинејџери под тушем кокица, многи су били изненађени. Неки су шапутали, други су нагађали. Али за Џоели, то није било компликовано. Њен гест је био више од одобравања – то је била љубав, туга, сец́ање и радост, све умотано у низ гримизних срца.
Џоели никада није много говорила о Лијамовом личном животу откако је њена сестра Наташа тако изненада преминула 2009. године. Тај губитак, још увек нежан после свих ових година, оставио је рану превише свету да би се стално боцкала речима. Наташа је била њена старија сестра, њено најближе огледало, и када је умрла од онога што је у почетку изгледало као мањи пад на скијашкој стази, свет се чинио окрутно ван реда.
Џоели, позната по својој строгој приватности и упечатљивој елеганцији, држала се Наташиног сец́ања попут излизане фотографије - избледеле, меке по ивицама, али никада заборављене. И Лијам је постао део тог сец́ања. Не само као удовац, вец́ као човек који је помогао у одгајању два дечака у сенци сломљеног срца.
Дакле, када је Џоели послала те емоџије, то је био њен начин да каже: Видим те. И срец́на сам што се поново смејеш.
А Лијам се "поново" смеје. Прошле су године откако смо видели ову његову верзију - неопрезну, чак и шашаву. Она врста осмеха која се увуче у мушко лице када не гледа, не глуми.
Памела Андерсон, плавуша која се често своди на карикатуру, као да то извлачи из њега. У том тренутку кокица - њеном смеху док је крунише зрнима попут дечака који изводи шалу на игралишту - нису били филмске звезде. Били су само двоје људи који су се спотакнули у нешто топло и неочекивано.
Њихова романса није почела црвеним теписима или цурењем информација из таблоида. Почела је тихо, иза кулиса комедије "Голи пиштољ". Можда је то прикладно. Филм у коме се ништа не схвата озбиљно, а опет су ево их – проналазе нешто стварно усред смешног.
Људи блиски снимању кажу да је ново, али искрено, чак и нежно. Није блиставо. Није за наслове. И можда је зато то и функционише.
Обоје, на различите начине, провели су године погрешно процењивани, спљоштени у јавне слике које су остављале мало простора за рањивост. Ова нова веза? Делује као побуна против тога.
А Џоели, која ове године пуни 60 година са врстом грациозности која долази само од ходања кроз ватру, зна понешто о томе шта значи живети кроз деценије промена. Њена размишљања нису била горка, била су поносна. Волела је, губила, старила, еволуирала – и не претвара се да није тако. Зато, када је погледала Лијама и Памелу, није било сарказма. Није било испод ока. Само срца. Црвена, блистава и пуна дозволе коју само породица може дати.
У свему томе постоји нешто дубоко. На начин на који се човек који је некада сахранио своју жену пред бљесковима камера сада поново нашао смејуц́и се у центру пажње. На начин на који жена која је некада била повод за шалу сада изгледа као део нечег искреног. И на начин на који сестра, која има све разлоге да чува прошлост своје породице, уместо тога бира да пусти љубав да говори уместо ње - дубоко са седам срца.
(Стил)
