· · Коментара: 0
ЖИВОТНО

Милан је пијаниста, презирао је народњаке, а онда се све ПРЕОКРЕНУЛО - ово је његова ЖИВОТНА ПРИЧА

Снови обликовани оквирима живота.

1606058111_Milan-Miletic.jpg
Фото: Приватна архива

Милан Милетић, дипломирани пијаниста, за Магазин Новости говорио је о свету класичне музике и томе како је то данас бити музичар у Србији.

Одакле потиче твоја љубав ка музици?

- Када је тата донео прву хармонику, имао сам 3 године. Тада сам био мали и нисам могао да је држим, па су ми купили неку сликовницу са нотама. Ту сам научио дечју песмицу „На крај села“. Од тада сам се заинтересовао и после годину дана кренуо да учим десну руку на тој малој хармоници. Кренуо сам у предшколско. Ту сам на приредбама свирао неке дечје песмице, тако је све почело. После је дошла музичка школа, Академија и остало.

Прочитајте још: КЛАСИЧНА МУЗИКА као лек: Позитивно дејство за многе тегобе

Да ли си одувек знао да ћеш се бавити музиком или је било још неких опција?

- Нисам имао никакве опције. Када сам био други или трећи разред основне школе, учитељица је препознала мој таленат и послала ме код локалног "тезгароша" да учим и вежбам.

Први сусрет са сценом и наступом пред публиком?

- Први наступ био је са 5 или 6 година на приредби, тада сам свирао хармонику.

Да ли си ти одабрао клавир или је клавир одабрао тебе?

- Ја сам хтео искључиво клавир! Али када сам био мали, пошто сам из Бољевца, а у Бољевцу нема музичке школе, тата је чуо на радију да постоје слободна места за музичку школу у Бору. Тамо сам отишао на пријемни, а онда се испоставило да нема места за клавир. Директорка школе је хтела да ме преусмери на кларинет.

Такође ме и отац наговарао речима: "Хајде да будеш као Боки Милошевић", а ја сам тада плакао и нисам хтео. После месец дана смо отишли у Зајечар. 

Тамо постоји музичка школа, видели су да сам таленат и једна професорка ме је примила. Кренуо сам да дајем две године за једну, јер сам каснио. Први разред ниже музичке сам уписао када сам имао 12 година, а обично деца крећу са 8 година.

Прочитајте још: Осећај опуштености, задовољства и миран сан донеће вам СВИРАЊЕ ИНСТРУМЕНАТА!

Већ неколико година си на нашој музичкој сцени. Наступаш по Београду и широм Србије. Колико је тешко пробити се у твом послу и стећи репутацију?

- Јако је тешко, зато што када сам кретао никога нисам познавао и било је компликовано доћи до првог контакта, до неког клавијатуристе, гитаристе... Али када упознаш једног, одмах се отворе нека друга врата, а ако си добар, пробијаш се сам.

Наступаш са Лукијаном Ивановићем и може се рећи да сте фантастичан музички спој. Како је дошло до те сарадње?

- Лукијана сам запазио још док сам био у средњој школи. Гледао сам га у музичком такмичењу у ком је учествовао и допали су ми се ти његови клавирски кавери. И онда, стицајем околности, пре две године док сам био са другом у граду, видео сам да Лукијан гостује у Београду, баш сам се изненадио и пожелео сам да га чујем. Ту сам приметио једног гитаристу ког знам и на крају свирке сам пришао да се поздравим са њим и самим тим упознао и Лукијана. Остварили смо контакт, кренули да се чујемо и виђамо на кафи.

Веома је битна добра комуникација са колегама!

- У једном тренутку Лукијану је била "фрка" за неку свирку, па ме питао да му помогнем. Тада сам улетео као помоћ, а њему се допало како свирам, након чега ме одмах питао да свирамо заједно, а ја сам пристао и ево још увек сарађујемо. Свирамо већ две године и имамо супер комуникацију.

Прочитајте још: Ова ПЕСМА доказано смањује стрес и анксиозност - јесте ли је чули? (ВИДЕО)

Знамо да, поред тога што си одличан музичар, веома лепо и певаш. Да ли је лакше певати или свирати?

- То са певањем је била грешка. Свако има неке своје грешке, моја је певање. Тако да сам се задржао на ономе што добро радим, а то је свирање.

Тежак живот колега
Знам разне приче колега којима је јако тешко. Нарочито онима који раде само приватне прославе, свадбе, рођендане и сл. они уопште од марта нису имали посла. Неки од њих су морали да продају озвучење да би преживели и сав новац који су уложили у опрему, тако да 90% музичара баш тешко живи сад.

Сведоци смо да је корона вирус зауставио скоро све сфере живота, а нарочито је погођена музичка сцена. Колико је оваква ситуација уицала на тебе и на који начин се бориш?

- Имао сам ту срећу да радим са Лукијаном. Он је један од ретких који је у ово време короне имао посла. Мало смо смањили обим посла, али смо радили и не могу да се жалим. Мањи је број људи на свиркама, мање бакшиша, свира се краће, морала је и постава да се скрати. Некада идемо само нас двојица на свирку, а викендом свирамо са целим бендом.

Да ли се поштују све мере заштите на вашим наступима?

- Поштују се самим тим што је мањи број људи у локалима и што су на довољној дистанци.

Прочитајте још: Музика ЛЕЧИ срце! Како? Ево овако!

Да ли си у неком моменту био уплашен за своје здравље, због изложености великом броју људи?

- Лично се не плашим короне, али сам се бојао да се не заразим, да ја некоме не бих пренео вирус, пошто радим и у приватној фирми, где радим са старијим колегама који имају породице. Неки живе са старијима, па нисам желео да ја будем тај кривац, који ће да им пренесе вирус и да неко због мене буде болестан. Али хвала Богу здрав сам и даље, а колико знам нисам ни имао вирус.

Да ли си као мали сањао да будеш врхункси пијаниста и пуниш концертне дворане или си сањао да пуниш клубове и кафане?

- До треће године средње школе сам презирао народну музику и слушао сам искључиво класичну музику. Када сам почео да излазим са друштвом било је неизводљиво не ући у тај свет и почети слушати народну музику.

Увек сам маштао да студирам на Ројал колеџу и да ће нешто од мене бити!

Прочитајте још: Истраживања кажу да ова песма СМАЊУЈЕ СТРЕС за 65%, али је не смете слушати док ВОЗИТЕ

- Онда је брзо дошла и трећа година Музичке академије, где сам ја најзад схватио да живот није онакав какав сам замишљао да јесте. Али кроз те три године сам прошао многе сцене. Свирао и на Коларцу и у свим нашим дворанама у којима се изводи класична музика.

Свирао сам класику, али сам схватио да од тога не може да се живи.

- Добио сам позив од једног бенда и онда сам морао због финансија и свега да кренем да се бавим овим чиме се бавим.

Да ли ти је у неком тренутку било криво што је твој музички пут кренуо у мало другачијем смеру?

- То је баш тешко питање. Јесте ми мало криво, али се не жалим. Приватно свирам оно што волим. Али жао ми је што то нема ко да чује овде.

Шта највише волиш да слушаш када си сам у свом простору?

- Приватно слушам све (буквално). Некада пустим други Рахмањинов концерт, некада Моцартов, а некада волим да се опустим и уз нашу народну музику или чак и џез. Све зависи од расположења.

Прочитајте још: ЕМОТИВНИ воле ФОЛК, а какве особе слушају РОК и ХЕВИ МЕТАЛ?

Која је твоја порука младима који крећу твојим стопама и сањају твоје снове?

- Деца када су мала она не знају шта хоће. У мом случају је било другачије, јер сам ја кренуо касније, па сам самим тим био и мало зрелији и знао сам шта желим. Али много је важна подршка од стране родитеља и да се буде много упоран.

Порука је да буду упорни, да вежбају што више и да што више слушају класичну музику. Да се такмиче и да имају подршку родитеља, јер је управо подршка на прави начин један од битнијих фактора.

Планови за будућност?

- Рекао сам себи да не желим више ништа да планирам, јер све што сам испланирао, некако кроз неколико месеци, све је пропало. Тако да нема планова.

Порука за читаоце?

- Будите позитивни, носите маске и останите здрави!

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.