Од давнина се веровало да музика има моћ која надилази обичну забаву. У античкој Грчкој, Питагора је тврдио да одређене фреквенције могу да уравнотеже људску душу, док су стари народи користили бубњеве, фруле и песме у ритуалима лечења и призивања снаге. Данас, модерна наука потврђује оно што су наши преци интуитивно знали – музика делује на мозак, срце и цело тело, мењајући наше емоције, ритам дисања и чак крвни притисак.
Стручњаци су открили да слушање омиљене мелодије подстиче ослобађање хормона среће – допамина и серотонина, док нежни тонови класичне музике смирују стрес и помажу да се тело опорави од напетости. С друге стране, ритмична музика убрзава пулс, подстиче адреналин и мотивише нас да истрајемо у физичким активностима.
Није случајно што спортисти често користе музику као “гориво” пре такмичења, а хирурзи током операција – да би били фокусирани и смиренији.
Постоји и читава грана терапије заснована на звуку – музикотерапија. Она се користи у болницама, рехабилитационим центрима и школама, помажући деци са развојним потешкоћама, особама са депресијом, па чак и пацијентима оболелим од Алцхајмерове болести.
Доказано је да мелодије могу да врате изгубљена сећања, да смање бол и да подстакну комуникацију тамо где речи заказују. Музика је, међутим, много више од научног експеримента – она је мост ка унутрашњем свету. Када слушамо омиљену песму, осећамо да нас додирује нешто дубље од звука – осећај припадности, утехе или еуфорије. Због тога није реткост да људи кажу да их је управо музика “спасила” у најтежим тренуцима живота. И док се технологија развија и све више нас повезује са светом, остаје чињеница да нас ниједна друга уметност не додирује тако директно и универзално. Јер, музика не познаје језик, границе ни године – она говори срцу, а срце увек разуме њен ритам.
БОНУС ВИДЕО
