Око 45.000 белогардејаца је после Октобарске револуције стигло у Србију, а комплетан кадетски корпус нашао је мир у Белој Цркви.
Бела Црква има нешто што нема нико други на свету. Ова варошица, називана "руска Атлантида" има посебан музеј белогардејаца - Кадетску меморијалну собу. Иронија или не, али спомен соба "белих Руса" се налази у Партизанској улици.
Прочитајте још: Александра је угледала дрва - ПОЗЛИЛО ЈОЈ ЈЕ: Сигурно не знате за ПИЈАНУ ШУМУ која изазива МУЧНИНУ и НЕСВЕСТИЦУ
На последњем попису у Белој Цркви је остало само 12 Руса, а Владимир је један од њих. Меморијалну собу је основао Владимир Николајевич Кастељанов, грађевински инжењер у пензији. Син је руског официра који је из Владикавказа две године путовао до нове домовине.
Од 2.500 Руса данас их је остало само 12.
Поред Кастељанова у Белу Цркву је стигло још 2.500 "белих Руса" који су дошли са кадетским корпусом, школом за кадете и Женским марјинским донским институтом. У Белој Цркви је радила, чак, и Николајевска коњичка школа.
Пет путања евакуације којима су стизали корпуси Фото: А. М.
Када су се после вишегодишњих путешествија из пет праваца окупили сви кадети у Белој Цркви је формиран Први руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича. Расформиран је до 26. септембра 1944. године. Тог тренутка су многи руски официри уништили своје униформе и ордење.
Црвеноармејци су Белу Цркву ослободили 1. октобра, а партизани су почели да стрељају Русе.
Велики број руских емиграната је поново кренуо у расејање да по свету тражи срећу и данас се њихови наследници срећу на конгресима, а последњи је 2010. године одржан у Белој Цркви.
Тада и сваке године на врата дома Кастељанов лупају потомци "белих Руса".
Прочитајте још: У Београду постоји књига од ЉУДСКИХ КОСТИЈУ и потпис последњег ПРАВОСЛАВНОГ ЦАРА: Ево приче!
У музеју су уџбеници, књиге, споменари, фотографије...
Меморијална соба је прилика да потомци дознају како су Руси живели у Белој Цркви, како су изгледали, које су књиге читали. Овде могу да узму у руке "Змајаду" - споменар у који су се уписивали кадети или да додирну "Фауста" на руском чије су странице пожутеле.
Ипак, три предмета у овом музеју имају посебну вредност. Први је штап у којем је деда Владимирове е супруге урезао имена свих градова у којима су боравили током евакуације. О овом штапу је Никита Михалков направио документарну емисију. Други су акварели тих градова које је ујак насликао.
Трећи предмет је "кинжал" бодеж његовог оца који је донео из Владикавказа. Наиме, чукундеда Владимира Кастељанова је учествовао у Бородинској бици, а отац је био генерал.
Завет великог кнеза је остварен.
На зиду су слике цара Николаја и краља Александра, барона Врангела, руска застава и аманет великог кнеза Николаја Николајевича са самртног одра 1928. године:
„Молим Господа да нашу отаџбину видимо слободну и у њој тријумф мира, љубави и реда.“ Аманет се испунио, а Владимир је 11 пута био у Русији.
Прочитајте још: Знате ли зашто поштоваоци Достојевског купе каранфил и изађу на трећој станици, код манастира Александар Невски?
Владимир Кастељанов је читав живот тражио рођаке у Русији. Коначно, 2012. године је пронашао рођаку по деди која живи у Тверу. Она је долазила у госте и он је са супругом Валентином, легендарном професорком руског, ишао у госте.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
