Миленијумима су људи из свих крајева света примећивали да животиње постају узнемирене пред природне катастрофе
Цунами ког је 2004. године изазвао подводни земљотрес јачине 9,1 Рихтерове скале код Индонезије десетковао је обалска насеља широм Индијског океана, убивши најмање 225.000 људи у десетак земаља. За огроман број страдалих, делом је била заслужна чињеница да многе заједнице нису биле упозорене.
Локални системи раног упозоравања које је сачинио човек, као што су сензори за плиме и земљотресе, пропустили су да подигну било какву недвосмислену узбуну. Многи сензори нису радили због проблема са одржавањем, док многе обалске области нису ни имале било какав систем упозорења, попут сирена на цунами. Хаотична комуникација такође није успела да изнедри упозорења, а многе текстуалне поруке нису стигле до мобилних телефона у угроженим областима, или су остале непрочитане.
А опет, у минутима и сатима пре него што су се надолазећи водени зидови високи и до девет метара стуштили на обале, неке животиње као да су предосетиле долазећу опасност и покушале да побегну. Према сведочанствима очевидаца, слонови су побегли на више терене, фламингоси су напустили ниске области за гнеждење, а пси су одбили да изађу напоље. У обалском селу Банг Куи на Тајланду, мештани су тврдили да је крдо бизона крај обале наједном наћулило уши, загледало се у море, а потом се дало у стампедо до врха оближњег брда свега неколико минута пре него што је ударио цунами.
„ Преживели су говорили да су видели животиње као што су краве, козе, мачке и птице како се с намером повлаче дубље на копно, убрзо после земљотреса а пре него што је стигао цунами", каже Ирина Рафлиана, некада припадница саветодавне групе за Међународну стратегију ризика од катастрофа Уједињених нација (УНИСДР), данас истраживачица при Немачком развојном институту у Бону.
Фото: Схуттерстоцк
И овде је, међутим, примећено како неке животиње, као што су слонови, реагују као да поседују некакво предзнање о самом догађају. Корњача која је била свеже враћена у природу, направила је нагли заокрет два дана пре вулканске ерупције у јануару на Тонги.
Али ова сведочанства о понашању животиња пред катастрофе, навела су неке истраживаче да посвете озбиљну научну пажњу теорији да животиње можда имају уграђени систем који их упозорава на долазеће природне катастрофе.
То поставља интригантно питање - да ли би животиње могле да обезбеде природни рани систем упозорења за људе?
Најраније забележено необично животињско понашање пред неку природну катастрофу датира из 373. године п.н.е., кад је грчки историчар Тукидид записао да пацови, пси, змије и ласице беже из града Хелике у данима пред катастрофални земљотрес. Историја је препуна сличних записа.
Свега неколико минута пре земљотреса у Напуљу 1805. године, волови, овце, пси и гуске наводно су почели заједнички да се оглашавају, док се за коње каже да су бежали у паници непосредно пред земљотрес у Сан Франциску 1906. године.
Чак и уз напредну технологију зна да буде веома тешко открити разне врсте долазећих природних катастрофа. У случају земљотреса, на пример, сеизмички сензори крену испрекидано да шкрабају тек кад потреси земље већ почну да се дешавају.
Фото: Схуттерстоцк
Прављење поузданих прогноза захтева веснике - а опет, научници нису успели да открију никакве сигнале који се доследно јављају пред велике земљотресе. Отуд све већа спремност неких научника да узму у разматрање мање ортодоксне знаке упозорења - као што је понашање животиња.
Истраживачи су пронашли доказе да су животиње са фарми почеле другачије да се понашају и до 20 сати пре земљотреса.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
