Српска православна црква и верници данас славе Свету великомученицу Јефимију.
Света великомученица Јефимија рођена је, васпитавана и овенчана мучеништвом у Халкидону, граду Витиније, који лежи на заливу Црног Мора, према Цариграду, с друге стране мореуза Босфор.
Пострадала је током царовања Диоклецијана, а на тај дан се празнује њен спомен. Оно по чему је битна светитељка је чудотворно дејство њених чесних моштију, које се посебно приказало као такво за време четвртог васељенског сабора у Халкидону. Тај сабор је сазван у време цара Маркијана и Пулхерије 451. године после смрти цара Теодосија Млађег. Повод за сазив овога Сабора дала је Диоскорова јерес, патријарха александријског и Евтихија, архимандрита цариградског, који су распростирали лажно учење да у Христу Господу нису биле две природе, божанска и човечанска, него само једна, божанска.
Прочитајте још: Верници данас обележавају 45 МУЧЕНИКА ИЗ НИКОПОЉА: Ову молитву данас им изговарамо за спасење
На дан помена свете Ефимије, сваке године је истицала крв из њених моштију, као да је тог тренутка потекла из рана и та крв је сакупљана. Мермерна гробница је била велика и покривена мермерном плочом, а унутра се налазио дрвени ковчег са моштима. На мермерној гробници са леве стране налазио се малени отвор који се отварао у потребно време и кроз који се могла провући рука. Кроз тај отвор би епископ по завршетку ноћног бдења и пред литургију провукао сунђер и скупљао крв коју би касније исцедио у посуду која је била предвиђена само за то.
Људи када су то видели, уз велику захвалност Богу и светој мученици, мазали би се том крвљу ради благослова и исцељења од болести. Осим што је исцељивала, та крв је била и веома миомирисна. Дешавало се да се крв излива из моштију и у данима када није њен помен, посебно кад би архијереј те цркве водио богоугодан живот.
Осим тога, Ефимија се јављала верницима који су јој се са вером молили, као и онима који су лежали у болести, или би јој се у разним невољама обраћали за помоћ. Са свих страна, нарочито из Цариграда, долазио јој је народ на поклоњење.
Хришћанство је примила велика руска кнегиња Олга, добивши на крштењу име Јелена. Она је желела да крсти читаву Русију, многи су и следили њен пример, али да у потпуности оствари своју жељу није успела, и чак је и њен син, сурови Свјатослав, остао паганин. Али њен унук Владимир је решио да промени веру. Када је он почео да се приклања Православљу, сазвао је своје бољаре и војводе на састанак. Пошто су изнети многи аргументи у корист примања Православља из Цариграда, бољари су рекли: «Да та вера није добра, не би је примила најмудрија од жена Олга». Тај аргумент је био толико убедљив, да је питање о примању вере било решено. Оно што Олга није могла да учини за живота, учинила је после смрти. Спомен на њу као светитељку почео је да се прославља по целој Русији на дан њене смрти, 11. јула, заједно са св. Јефимијом, чије су мошти пренесене из Халкидона у Цариград.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
