Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

НАЈСТАРИЈА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА: Да ли су и ваша међу њима?

Презиме је за Србе увек било “породично име”, оно које показује порекло, припадност, неког древног претка који је данас удаљеним људима био заједнички. Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Процењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.

1712999183_beb14aeaf39301ae4b2d0a400c1b7fd33fb8bfb6.jpg
Фото: Схуттерстоцк
Oglas

Већина је настала по мушком претку – патроними, мада има и презимена која порекло воде од нека давне прабаке – матроними. Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак и бивше место боравка и занимање. Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.

Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из Средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.

Ово су нека од најстаријих презимена са наших простора:

Дивац – води порекло од речи “див”, значи син Дива. Дивци се налазе у документима још у 15. веку.

Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи – помињу се у Дечанској хрисовуљи (повељи) из 1330. године којом је краљ Стефан Дечански део својих поседа поклонио манастиру. На њој су пописане породице које су живеле на том поседу у неким случајевима и генерацијама уназад.

Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић – помињу се у истој повељи из 14. века.

Ту су још и…

Калуђеровић, Епископовић – помињу се у Призренској повељи, вероватно у вези са прецима који су били монаси или неки црквени великодостојници.

Мартић, Радојевић, Ивановић, Љубишић – срећу се на више места у дубровачким архивама током целог средњег века.

Бранковић, Лазаревић, Љубић, Војновић, Немањић – носили су их неки од најзначајнијих српских средњовековних великаша.

Закључно са овим презименима –

Дракулић – настало од речи “дракул” – змај. Презиме се користи у Србији још од 11. века и нема везе са познатим грофом из Румуније.

Даниловић – настало од неког претка који се звао Данило, што је наша варијанта библијског пророка Данијела.

Караџић, Вукотић, Грдинић – изузетно стара српска презимена сачувана у крајевима где су јаке биле родовске заједнице попут Црне Горе и Херцеговине.

(Н портал)

 

БОНУС ВИДЕО:

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas