Прочитајте каква прича стоји иза ових израза.
У српском језику постоје изрази које изговарате готово свакодневно, а да никада не застанете да се запитате како су настали. Знате шта значи када кажемо да је неко "пао с крушке", да му је "пала секира у мед" или да "лупа као Максим по дивизији", али зашто су се баш крушка, секира и неки Максим нашли у тим изразима?
Иза појединих фраза крију се стара народна веровања, некадашњи начин живота, војна историја, па чак и догађаји који данас звуче готово невероватно.
Зашто кажемо да је неко "пао с крушке"?
Када кажемо да је неко "пао с крушке", обично желимо да кажемо да је наиван, збуњен, смушен или да се понаша као да не зна шта се око њега догађа. Кажемо и "нисам пао с крушке" када желимо да нагласимо да нисмо наивни и да нас није лако преварити.
Али остаје питање: зашто баш крушка?
Порекло овог израза повезује се са старим српским народним веровањима о крушки. Веселин Чајкановић, етнолог и филолог који је проучавао народна веровања о биљкама, бележио је да је крушка у традиционалној култури имала прилично необичан и често негативан статус. У народним веровањима поједина стабла крушке повезивана су са натприродним бићима и местима која нису сматрана сасвим безазленим.
Због тога се крушка у народној симболици није увек доживљавала само као обична воћка. Управо из те старе симболике развила су се различита тумачења израза "пао с крушке". Ипак, важно је да се нагласи да не постоји потпуно поуздан историјски запис који би доказао тачан тренутак настанка саме изреке.
Како је "секира пала у мед"?
Ово је једна од оних изрека код којих сама слика звучи потпуно нелогично док не упознате живот људи који су је користили. Када кажете да је некоме "пала секира у мед", мислите да му се догодила велика срећа или да је изненада дошао до неке користи, успеха или добре прилике.
Зашто би, међутим, секира у меду била знак среће?
Одговор је повезан са некадашњим начином живота. Вук Стефановић Караџић је у својој збирци "Српске народне пословице" забележио ову изреку и сам се запитао како је настала. Његова претпоставка била је да су људи, док су секли дрвеће у којем су се налазиле дивље пчеле, понекад секиром случајно пробијали до шупљине пуне меда.
Замислите такву ситуацију: сечете дрво, очекујете само дрва за огрев, а уместо тога пронађете читаву скривену залиху меда. То би за човека тог времена заиста било неочекивано богатство.
Каснија тумачења ову идеју сматрају могућим објашњењем порекла израза, мада ни овде немамо доказ да се баш такав догађај догодио и да је директно створио пословицу. Оно што је сигурно јесте да је израз веома стар и да га је Вук већ бележио у 19. веку.
Ко је заправо Максим из израза "лупа као Максим по дивизији"?
Ово је вероватно један од најзанимљивијих примера, јер многи када први пут чују израз помисле да је Максим био неки човек. Заправо, прича је много занимљивија.
"Максим" се односи на митраљез система Маxим, назван по његовом творцу, британском проналазачу америчког порекла Хираму Стивенсу Максиму. Оружје је развијено крајем 19. века, а управо је његова способност да веома брзо и непрекидно испаљује метке учинила да постане једно од најпознатијих аутоматских оружја свог времена.
Због карактеристичне буке и непрекидне паљбе настала је слика "Максима" који лупа по дивизији. Временом је израз почео да се користи за особу која говори много, неповезано или износи тврдње без много смисла.
Занимљиво је да око самог порекла израза постоје и различите приче. Једна од њих говори о војнику по имену Максим који је наводно грешком пуцао на сопствену дивизију, али за такву верзију нема поузданих историјских доказа. Много чвршће упориште има објашњење које израз повезује са самим митраљезом.
Дакле, када некоме кажемо да "лупа као Максим по дивизији", заправо несвесно призивамо једну од великих технолошких новина ратовања с краја 19. и почетка 20. века.
А зашто кажемо да неко "продаје рог за свећу"?
Овај израз користимо када неко покушава да превари другога и подвали му нешто мање вредно као да је много вредније. Сама конструкција крије врло једноставну, али сликовиту идеју: некоме покушавате да продате рог, а представљате га као свећу. Дакле, купцу се намерно подваљује једно за друго.
Израз је забележен у фразеолошким речницима и користи се у значењу обмањивања и преваре.
Како се родио миш јер се тресла гора?
И овај израз има занимљиву књижевну позадину. Користимо га када се око нечега направи велика бука, најаве се велике ствари или се очекује спектакуларан резултат, а на крају се догоди нешто сасвим безначајно.
За разлику од неких домаћих пословица, овај израз има корене у много старијој европској књижевној традицији. Мотив велике планине која се тресе, док се на крају роди мали миш, постојао је још у античкој књижевности и везује се за традицију Езопових басни, а познат је и из Хорацијевог дела.
Све ове изреке имају нешто заједничко, а то је да њихов смисао данас разумемо без много размишљања, али слике које се у њима крију припадају неким потпуно другачијим временима. Можда је управо због тога језик толико занимљив. Док говоримо сасвим обичне реченице, често несвесно причамо мале делове историје.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
