Од 2019. године 24. мај у Србији се обележава као државни празник - Дан словенске писмености и културе, а Дан сећања на њихово мисионарство обележава и у Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији
Свети равноапостолни Кирило и Методије, слава која се слави 24. маја, посвећена је браћи из Солуна која су поставила темеље славенске писмености и културе.
Кирило и Методије, названи "апостолима Словена", препознатљиви су по томе што су створили глагољицу, прво словенско писмо, како би народима које су прихватили хришћанство омогућили да читају Свето писмо и богослужбене књиге на свом језику.
Српска православна црква и верници данас славе празник Светог Кирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима.
Браћа Кирило и Методије створили су глагољицу, прво писмо Словена и симбол су словенске писмености.
Од 2019. године 24. мај у Србији се обележава као државни празник - Дан словенске писмености и културе.
Сваки од браће има свој дан, а заједнички празник посвећен њима уведен је на хиљадугодишњицу њихове мисије.
Осим у Србији, Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.
Два брата Константин и Михаил (како су гласила њихова крштена имена) рођени су у Солуну и македонског су порекла. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповедник. Мајка Марија је била словенског порекла. Лав је преминуо када је Ћирило имао 14 година и министар Теоктистос, који је био логотет поште, постао је њихов старатељ.
Најранију младост провели су у Солуну, у то време био окруженом Словенима. Методије је постао управник у источној Македонији, а Ћирило, који је одрастао на царском двору, a након завршених филозофских и теолошких студија, био је постављен за библиотекара Аја Софије у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи.
Мисије код Словена
У доба политичких и црквених трзавица, 856. Методије се повукао у манастир на планину Улдаг, звану мизијски Олимп у Малој Азији. Мало касније је за њим дошао и Ћирило.
По налогу византијског цара Михаила Трећег и Патријарха Константинопоља Фотија, 860. браћа су отишла као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији да би спречили ширење јудаизма.
Ова мисионарска мисија је била неуспешна, али две године касније ангажовани су за нову мисију код Словена. Посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на старословенском језику хришћанску веру.
Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију противника и почела је борба против словенских мисионара, а главни аргумент била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.
Константин је измисли словенску азбуку која има тридесет и осам слова. Затим је приступио превођењу грчких свештених књига на словенски језик. У томе му помагаше блажени Методије и ученици.
Методије је у Моравској превео на старословенски Библију. Након његове смрти, у Моравској је забрањена словенска литургија, а кнез Светоплук је прогнао његове ученике. Ученици његови, петочисленици, са Светим Климентом као епископом на челу, спустили су се на југ, у Македонију, где су из Охрида наставили посао који су Ђирило и Методије започели на северу.
(РТ)
