· · Коментара: 0
ПРАВОСЛАВЉЕ

Сутра је САВИНДАН: Према обичајима ОВУ БОЈУ никако не треба носити, јер доноси НЕСРЕЋУ

Свети Сава се сматра највећим српским светитељем, а његов дан је 27. јануар.

1643193984_sava.png
Фото: Принтскрин/Јутјуб

Култ Светог Саве, који се у народу развио након преношења његових мошти из Бугарске у манастир Милешеву, био је толико јак да је довео до тога да су се и Турци завојевачи почели прекрштавати над његовим моштима. Из тог разлога мошти Светог Саве спаљене су на Врачару.

Међутим, дубоко укорењен лик овог свеца у народу није бледео. Многа веровања и предања била су везана за њега. Он не само да је био, како Чајкановић каже, наш најнационалнији светац, већ је био и много више од тога. Наиме, у његов лик уграђиване су и особине многих других светаца.

Још занимљивије је то да Свети Сава није био представљен само као светац добре нарави, већ као велики доброчинитељ.

Он је даровао људима многа знања и вештине, многа материјална и духовна добра. У предањима је представљен као неко ко учи људе да ору и копају, он је доносилац ватре, женама је откривао тајне кувања, учио их да ткају, уводио нове занате и усавршавао већ постојеће…По неким предањима, верује се да је Свети Сава још увек жив и да борави међу Србима. У друштву Бога или неког другог свеца, он путује с краја на крај земље и људима дели правду.

Прочитајте још: Славимо СВЕТОГ ЕРМИЛА и СТРАТОНИКА: Због ПРАВОСЛАВЉА су бачени у тамницу, мучени и удављени у ДУНАВУ

Често се замишља као старац седе браде прерушен у просјака, који искушава ближње молећи их за гостопримство или какву другу услугу. У зависности од њихових поступака, он их благосиља или проклиње.

Међутим, правда Светог Саве није увек онаква какава се очекује од једног хришћанског свеца. У њега су, понекад учитаване и мрачне стране разних хтонских паганских божанстава. Дешава се да он не кажњава преступнике, већ да их награђује, а да смерне људе кажњава.

Легенда о проклетству

У једној од легенди, Свети Сава је бацио проклетство на читаво село (проклео је сељане да немају свој дом, већ да се потуцају по туђим кућама просећи хлеба) само зато што један човек из тог села није хтео да му удели хлеб.

Ово показује да је у народу однос према Светом Сави био подвојен, што је и иначе било према бићима које поседују велику моћ. Од њега се очекивала помоћ и заштита, али се осећао и страх од његових хировитих поступака.

Вукови

За Светога Саву се верује и да је вођа вукова. Сељаци су га звали вучијим пастиром, а вукове његовим хртовима.

Постоји предање у коме се каже да светац на свој празник, одлази у планину, окупља све вукове и одређује им коме ће и колико стоке поклати.

 Уважено је мишљење да је он господар вукова и да вуковима одређује које торове смеју да нападају зими. У Херцеговини опет причају да је Свети Сава био некада пастир, па једном његов пас благо уједе залуталу овцу. Сава се наљути и прокле кера да више ништа не једе осим оног што отме.

Тако је тај пас побегао у планину и постао вук. Верује се да где он дотакне штапом камен, ту се појављује извор са лековитом водом, ο чему сведоче бројни називи лековитих извора са његовим именом, као што је онај код манастира Савинац у таковском крају, или Савинац код Ужичке Пожеге.

У таковском крају верује се да су сви вуци пси Светог Саве.

Обичаји који се везују за 27. јануар

Желећи да умилостиве Светог Саву, многи нису радили на дан његовог празника. Посебно се пазило да се не чини ништа што би могло да призове вукове. Извођене су и разне култне радње да би се стока заштитила.

Народно веровање каже да ако на дан Светог Саве загрми у држави ће се десити важни и преломни догађаји, или ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ретка појава зими. О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној песми “Почетак буне на дахије”. Исто тако постоји и веровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину..

У Чачку, мајке које имају децу школског узраста, спремају на овај дан жито и прати их срећа целе године.

Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негде посте целу недељу пре Савиндана.

Постоји народно веровање да на Светог Саву не сме да се носи ништа црвено. Ово веровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку. Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу.

Међутим, црвено се није носило јер се веровало да боја крви привлачи вукове.

БОНУС ВИДЕО:

 

 Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.