"Заљуби се у себе, у живот, па тек онда у кога год желиш" - откријте животне лекције Фриде Кахло.
Фрида Кахло до данас је једна од највећих феминистичких икона. Одрасла је у женском окружењу, поред три сестре, мајке и оца. У шестој години, Фрида је оболела од дечије парализе, због чега је девет месеци провела у постељи. Њен опоравак био је необичан, скоро колико и њен цео живот. Отац ју је подстицао да тренира фудбал, пливање и рвање како би ублажила храмање које се јавило након болести, јер јој је десна нога остала краћа.
Касније је уписала једну од водећих школа у Меxицо Цитyју, када се родило њено интересовање за политику. Убрзо се придружила "Комунистичкој партији", поставши њен одани члан и непоколебљива активисткиња. Због тешке саобраћајне несреће у аутобусу, која је резултирала фрактурама кичме и карлице, почела је редовно да слика у "Плавој кући" (Ла Цаса Азул). То место постало је њен породични дом, где је провела већи део живота - а који је данас музеј.
Њен љубавни живот је посебно занимљив, о њему се могу писати романи. Међутим, њена највећа и најтурбулентнија љубав свакако остаје Диего Ривера. Упознали су се када је он дошао у њену школу да одржи предавање. Био је то неконвенционалан спој, обележен раздвојеношћу и неким од најпознатијих неверстава у историји. Развели су се 1939. године, да би се након само годину дана поново венчали.
ако су је често тако категорисали, Фрида Кахло никада себе није сматрала надреалистичком сликарком. Њена сликарска каријера постепено је расла, а четрдесете године прошлог века биле су посебно значајна деценија за њу, јер је тада била део бројних групних изложби. Као икона женске креативности и феминизма, Кахло је остала вечна не само због своје сликане уметности, већ и због аутентичних речи које остају записана лекција о љубави и болу.
У наставку откријте неке од најзначајнијих цитата Фриде Кахло.
- Заљуби се у себе, у живот, па тек онда у кога год желиш.
- Трајаћу ти онолико колико ме чуваш, говорићу ти онако како ми се обраћаш и вероваћу ти онолико колико ми докажеш.
- Све може имати своју лепоту, чак и најстрашније ствари.
- Ко би рекао да мрље живе саме за себе и помажу нама да живимо? Мастило, крв, мирис... Шта бих ја без апсурдног и пролазног?
- Оградити сопствену патњу значи ризиковати да те она прождере изнутра.
- И даље ми није добро и биће ми још горе, али учим како да будем сама, а то је већ предност и мала победа.
- Мислила сам да сам најчуднија особа на свету, али онда сам помислила - толико је људи на свету, мора постојати неко попут мене, ко се осећа бизарно и оштећено на исти начин као и ја. Замишљам је и мислим да је и она негде тамо и мисли на мене. Па, надам се, ако си тамо и читаш ово, да знаш да је истина - ту сам и исто сам тако чудна као и ти.
- Шта ће ми стопала, ако имам крила да летим?
- Могу ли се измислити нови глаголи? Желим да ти кажем један: Ја те небо (скy), па се моја крила огромно шире да те волим без мере... ми смо од исте материје, од истих таласа...
(Елле)
БОНУС ВИДЕО:
