Драгана Мирковић већ деценијама је у жижи јавности, а нарочито последњих дана, пошто су јој син Марко Бијелић и снаха Мелани подарили унуку Ксенију. Осим по блиставој каријери и породици, певачица је позната као власница огромног дворца у Аустрији, који вреди око 50 милиона евра.
Уредница и водитељка емисије „Спона“, која се емитује на РТС, Вера Марјановић је прошле године у јуну месецу посетила Драгану Мирковић у месту Ебенфурт, где се налази истоимени дворац у ком певачица живи од 2010. године.
Бурна историја здања
Ово велелепно здање је једно од најстаријих те врсте у покрајини Доња Аустрија, као и целој земљи, а у историјским архивима помиње се још половином 12. века. Нашим људима је овај грандиозни замак од 12.000 квадрата постао изузетно занимљив од 2010. године, кад га је купила Мирковићева. У то време је дворац био у лошем стању, али је певачица одлучила да руини врати првобитни сјај. Како је велика заљубљеница у историју, озбиљно је проучавала архивске записе, консултовала се са стручњацима из више области и кренула у велики подухват. Данас је дворац Ебенфурт уређен, величанствен са својим рестаурираним фрескама, старом капелом, торњевима…
„Много великих личности је прошло дворцем, од нама познатих на пример Матија Корвин, краљ који је 10 година био овде у дворцу. Марија Терезија је такође била везана за овај дворац, кажу да је била јако добра са грофовском породицом фон Сутнер и да је зато долазила, док други кажу да је овде имала свој суд, али то не могу да потврдим. Што се тиче породице фон Сутнер, она је битна за овај дворац, она је готово до мене била власница дворца. Из те породице је позната Берта фон Сутнер, која је добитница Нобелове награде 1905. године за мир и лета је проводила овде. Неких 100 година после добијања те награде су нас звали са аустријске ТВ ОРФ да нешто кажемо јер је последњи њен аудио интервју био баш овде у дворцу када је била у посети рођацима, тако да ме то фасцинира. Њен лик је на кованици од два еура у Аустрији, њен лик је био у на новчаници од 1.000 шилинга, такође у Немачкој…“, рекла је Драгана и истакла да је дворац био руина када га је преузела, те објаснила како је он дошао у то стање:
„На самом крају Другог светског рата, Руси су покупили све што је било у дворцу, остао је без прозора и врата, неколико пута је био опљачкан након тога. Власници очигледно нису имали довољно новца да се тиме баве и он је почео да пропада, али оно што је јако битно – за време Другог светског рата, преко 4.000 избеглица је себи спасило живот живећи у овом дворцу и постоји филм, присуствовала сам његовом снимању, зове се ‘Тхе Цардинал’ у копродукцији Швајцарске, Немачке и Аустрије баш о том времену како су се избеглице спасиле. Невероватно је да су све фреске биле сачуване, а оне су и највредније. Иначе сам заљубљеник у историју и исте чисте љубави сам ушла у целу ову причу.“
Скупа рестаурација
Мирковић је открила и да ли је дворац реновирала у сарадњи са Заводом за заштиту културних споменика Аустрије.
„Нисам морала, али сам желела. Не купује се дворац да би се умањила његова вредност, онда се купују виле где вам не треба толико новца, на пример, питала сам за наткривање централног дворишта јер су то урадили много дворци у Аустрији, али сам за сваки случај питала и они су потврдили да то не ремети ништа, па чак и дворац Хофбург има један застакљени део, али то ништа нисам морала, али сам желела. Много је јефтиније купити вилу него рестауирати нешто овако. Оставили смо барок стил без обзира што овај део где живим је модеран, овај зид који је овде био сам скинула. Било је овде више мањих соба, трудила сам се да све испоштујем максимално. Повремено ћемо отварати здање за децу из школе. Најавили су се студенти и професори историје уметности из Беча. Рестауирање је урадила Сандра Јаковљевић из Београда, препоносна сам што је неко наш то могао да уради.“
„Дворац јесте био рушевина што се тиче прозора, врата и тако даље, али нећете веровати – најтањи зидови су метар и по дебљине. Главни зидови су три и по метра дебљине, а толико су били здрави да је то невероватно и зато су опстале фреске без обзира на године, снег, кишу… Кад смо откопавали један део пронашли смо римско камење где су темељи прављени, зато се сматра да је он још старији него што пише, а први записи су из 1160. године, па се званично рачуна од тада, али стручњаци сматрају да је овај дворац настао и пре. Посебно прва кула кад улазите у дворац, са десне стране – та кула је највећа, грађена је тако да ништа није исто. Ниједан прозор није исте величине, то је било захтевно, невероватно. Има више од 250 прозора, а ниједан није идентичан, намучили смо се око тога. Урадили смо све да личи на старе оквире дворца.“
Соларни панели
Водитељка је питала и колико кошта да се зими загреје оволики простор?
„Нећете веровати, живела сам у кући од 1.000 квадрата пре дворца, мене су мало мање коштали струја, вода и сви ти остали трошкови, него што ме кошта за дворац зато што имам овде привилегије, а на крову са две стране имам соларне панеле, толико имам тих панела, да могу и да продајем струју. Плашила сам се тога како да загрејем, колики ће бити месечни трошкови јер сам баш упоређивала трошкове које сам имала у кући од 1.000 квадрата, а овај дворац има 12.000 квадрата – мислила сам, Боже драги колико ће то да кошта, међутим, онда сам схватила. Не гледа се то по квадратури. Нису то бенефиције од државе, то је нека врста разумевања за улагање у нешто што је њихова историјска вредност.“
Драгана истиче да ни после 14 година живота у дворцу не зна колико тачно соба има: „Нисам бројала, а то ме сви питају, а ја никада не знам да дам тачан одговор. Има више сала и свега. Има различитих ствари, питање је шта је соба, да ли су то просторије или спаваће собе?“
Једноставно одржавање
Водитеља ју је питала и да ли јој је потребна армија људи за одржавање чистоће у дворцу.
„То питање сам и ја сама себи поставила, али сам се безразложно тога плашила. Искрена да будем, високи су прозори и плафони, за детаљно чишћење изнајмљујем фирму мог пријатеља, они дођу са свом опремом, то су људи који су осигурани. Рецимо, да се обрише наткривени део дворца – то могу само људи који се тиме баве, они имају високе мердевине, кранове и тако даље. Они долазе тада, а овако свакодневно имам само две жене које раде и то врло лако и без проблема јер када се свакодневно одржава, уопште није проблем. Морам да кажем да двориште још увек није завршено, сада се ради библиотека у најстаријој кули која има степениште.“
Ту смо пронашли стари сат који није више радио, стари механизам који је огроман, а који ће бити у музеју. Нови сат који се налази на десној кући је урадио човек баш из овог места, он је желео да да свој допринос и направио је сат бесплатно јер се он овде играо као мали и његови преци. Један стари брачни пар који живи овде близу ми је донео велики албум са старим сликама дворца и оставили су ми. Иначе су ме овде дочекали раширених руку, бескрајно су ми захвални, јако љубавни, јако умеју да поштују. Кад је дворац купљен и када су сазнали да га је купила балканска звезда, они су ме поштовали као да сам светска звезда, не знајући чак ни мој лик и дело… Имам велико поштовање од људи овде, почевши од градоначелника до људи који овде живе и пресрећна сам због тога.“
Отварање капије
Фолкерка је нагласила да жели да у будућности отвори капију свог дворца за посетиоце: „Не морам, али желим из пристојности. Ипак сам ја овде странац. Не знам да ли бих дозволила неком странцу у Србији да купи нешто наше, а они су овде мени дозволили да будем власник. Имам моралну обавезу да пустим људе повремено када ја желим и када мени одговара да уђу и да виде, да забележе оно што је њима интересантно. Урадила сам то прошле године када је била прослава града, наравно потпуно бесплатно. Не желим да будем сама овде, и нисам наравно. Деца су ми овде. Људи који су запослени такође живе на четвртом спрату…“
„У дворцу се завршава сала која ће бити за мање концерте класичне музике, конференције и тако. Завршава се и балска дворана која је на другом спрату где ја живим и где су се раније одржавали балови на којима је крем долази у време Сутнера. Када смо подизали стари под из балске дворане нашли смо стари медаљон који је папа из Ватикана давао еминентним личностима у свету, то је добијао мали број људи. Гроф је то изгубио, а тај медаљон је доказ колико је та фамилија била цењена. Тај медаљон ће бити у музеју који је завршен, само још намештај нам је остао да урадимо. Све што смо пронашли биће у музеју.“
У дворцу постоји и капела која је једном приликом била коришћена: „Наши пријатељи, Аустријанац и његова супруга Италијанка, католици, су се овде венчали, капела је проширена, а на зидовима су фреске које је рестаурирала Сандра Јаковљевић, она је урадила и реплику једне од слика коју су Руси украли“, закључила је Драгана за РТС.
(Директнно/РТС)
БОНУС ВИДЕО:
