Oglas
· · Komentari: 0

Da li porodice koje su u ŽALOSTI treba da slave Vaskrs i farbaju jaja? Postoje brojna verovanja u narodu, a i crkva je jasno rekla svoj stav

Porodice koje su u žalosti usled gubitka svog člana treba da ispoštuju sledeće običaje

1681296642_profimedia-0496479645.jpg
Foto: Profimedia
Oglas

Kako se obeležava Uskrs u porodici koja je u žalosti i koju je zadesio smrtni slučaj? Da li se ovaj najradosniji hrišćanski praznik uopšte slavi i da li se boje jaja?

Bliži se Uskrs, jedan od najvećih hrišćanskih praznika kojim se proslavlja Vaskrsenje Isusa Hrista koje se desilo trećeg dana posle njegove smrti. Ove godine se obeležava 16. aprila (saznajte i kako će se raditi za dane praznika), a glavni običaj koji svi vezuju za ovaj praznik jeste farbanje jaja.

Po pravoslavnim pravilima prvo koje se oboji treba da bude crveno, naziva se čuvarkućom koja se narednih godinu dana čuva kako bi "štitila" kuću i njene ukućane. Ostala jaja se boje raznoraznim tehnikama i u različitim bojama, a kako se Uskrs smatra najradosnijim hrišćanskim praznikom koji deca najviše vole, domaćice se uvek potrude da budu veselo dekorisana, što bi se u našem narodu reklo -  "na radost". Najčešće se boje u rano jutro na Veliki petak, mada zavisno od mesta, može i u četvrtak (dan pre) ili subotu (dan posle Velikog petka). 

A kako se ovaj praznik obeležava u porodici koju je zadesio smrtni slučaj, odnosno koja je u žalosti? Najtačniji odgovor bi bio da običaji zavise od kraja do kraja, ali po pravilima Srpske pravoslavne crkve na velike praznike kao što je Uskrs (pa čak i krsna slava) ne odstupa se od uobičajene tradicije. Svaka kuća, pa i ona u žalosti, boji prvo crveno jaje - čuvarkuću, a ostala po želji.

U nekim krajevima nije praksa da se jaja boje u vesele boje, već da se sva farbaju u lukovini. U centralnoj Srbiji, na primer, običaj je da se jaja samo obare, ne i da se boje. U drugim mestima se prave "crna" jaja, odnosno farbaju se u orahovini ili uz pomoć cerove kore, kako bi se dobila tamna, boja žalosti. Istorijski spisi kažu da su se ona obično nazivala "kaluđerima" i da nisu imala nikakvu dekoraciju niti sličice.

Srpska pravoslavna crkva ističe da postoji razlika između Vakrsa i drugih porodičnih proslava poput svadbi, rođendana i slično, jer se prvo smatra "nebeskim slavljem" i da naši umrli slave s nama u molitvi i duhovnoj radosti.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas