У чланку сазнајте како је Исидора Бјелица, позната књижевница, оставила тестамент и какве су биле њене последње речи о породици.
Исидора Бјелица потекла је из веома угледе породице која је својевремено припадала српској елити. Наиме, њен отац био је чувени шаховски велемајстор и новинар Димитрије Бјелица, док јој је мајка Невенка Ђуровић била професорка енглеског језика, иначе ћерка академика Душана Ђуровића.
Са друге стране, Исидора није била само књижевница, песникиња, драматург и сценаристкиња, већ и дама која је храбро рушила све табу теме. Никог није био поштеђен њеног бритког језика, па чак ни најмилији. Одувек сурово искрена, све своје емоције је преносила на папир, стварајући тако ванвременска књижевна дела која је вечно чувају од заборава.
Преминула у стану својих родитеља
Књижевница је била је удата за драматурга Небојшу Пајкића, са којим је добила двоје деце. Откако се остварила у улози мајке, њени наследници су јој били на првом месту, а управо они су јој били и највећи ветар у леђа да се лавовски бори са најгором здравстевном дијагнозом. Иако је веровала у излечење, није издржала, преминула је, како су медији преносили, у стану својих родитеља.
Исидора је често причала о односима са оцем и мајком. Димитрију је једном честитала рођендан на друштвеним мрежама емотивном поруком у којој је, између осталог, рекла да јој је увек показивао љубав, за разлику од мајке.
– Цео живот патим због тога. Ја моју мајку бескрајно волим и баш зато ме све то јако боли. Са њене тачке гледишта вероватно је све океј, али ја нисам особа која се фолира и лаже. Ја сам моју душу изврнула свима на увид јер сам писац. Како да вас не боли кад вам мајка летује док сте на хемиотерапији или ако вам каже да не вреди да се због вашег лечења прода стан јер је дијагноза тако лоша? Или каже вашој рођаци „ти се брини о Вили кад Дорица умре”, или кад вам сву дедовину поклони рођеном брату, као да нема ћерку и унуке, питала се Исидора, истичући да ју је цео живот много волела и због тога све опраштала.
– Не знам, цео живот је волим и покушавам да разумем, али кад сам и сама постала мајка, тад сам схватила да је не разумем. Дешава се да неко воли брата више него рођено дете, али ја мислим да она свега тога није свесна. У њеном пантеону вредности то је нормално и у реду. Она је дивна, честита, образована жена, али вероватно сам ја сувише компликована ћерка са којом никад није знала да изађе на крај. То вам је као да цео живот говорите различите језике.
"Ходала бих гола и боса за само један дан живота више моје деце"
Непрестано се трудила да постане блискија са мајком, али јој није полазило за руком.
– Милион пута сам покушала, радила сам са десетином терапеута, али нема ту мењања, ствар је у прихватању са обе стране. Такође, јако је напорна перманентна тензија између ње и Небојше, која траје од првог дана, јер претпостављам да мог мужа није замишљала таквог. Просто, човек не може да утиче на љубав. Њој је њен брат све и свја.
Књижевница, чије цитате можемо чути на сваком кораку, била је благословена подршком бројнх обожавалаца.
– Ја заиста не бих могла да не назовем рођено дете које умире данима. Ходала бих гола и боса за само један дан живота више моје деце. Али Бог ми је дао на другој страни, дао ми је љубав потпуно непознатих људи, хиљаде њих, не само да се даноноћно моле и брину, него сам захваљујући њиховој материјалној помоћи још жива. То је парадокс живота.
Толико је све анализирала и самоанализирала, да је једног дана све изгубило смисао, сматрала је Бјелица.
– Још као девојчица патила сам што никад нема времена за разговор, чак сам мислила да сам усвојена, али знате, људи кажу „опрости”. Није ствар у томе, кад волиш, ти опрашташ самим тим што волиш, али то не значи да не боли. Пре болести тај недостатак подршке разумевала сам као челичење, све сам морала сама. Неки ме осуђују што о томе уопште говорим, јер овде људи све крију – од породичних проблема до болести. Али, моја душа плаче. Ја не могу да глумим због комшија и родбине. Срећна сам што са Лавом има леп однос. Са Вилом, нажалост, не. Не иде јој са женским родом. Сасвим сам сигурна да све што је радила – радила је из најбоље намере. Не љутим се, само патим, много боли – говорила је легендарна Исидора.
Виртуелни тестамент Исидоре Бјелице
Исидора је још за живота писала о тој идеји – да људи почну да остављају своје жеље јавно, на друштвеним мрежама или у форми колумни, како би избегли беспотребне правне спорове и нејасноће. По њеном мишљењу, искрена објава воље често је снажнија од било ког судског документа.
Тако је и њен "виртуелни тестамент", остао упамћен као мешавина шале, животне мудрости и последње поруке драгим људима.
За живота, Исидора је пријатељици Зорани Павић послала поруку у којој јој је, с пуним правом и дозом ироније, поверила улогу организатора своје посмртне забаве. Тражила је да јој направи веселу журку — афтерлајф парти — на којој ће сви бити обучени у бело, а атмосфера ведра, уз добру музику.
"Пошто не знам јеси ли видела онај мој виртуелни тестамент... овластила бих те да, кад одем, организујеш одличан 'афтерлајф парти', јер ја сам Бјелица, а не Црница", стајало је у поруци.
Та њена жеља заиста је испоштована — 40 дана након њене смрти, уз сагласност њене породице, одржана је управо таква журка какву је прижељкивала. Тиме су најближи симболично затворили једно велико и духовно богато поглавље.
Сву имовину оставила деци
Према доступним информацијама, имовину је тестаментом оставила својој деци – ћерки Вили и сину Лаву. Супруг, редитељ Небојша Пајкић, наводно није био део тестамента, што је он сам јавно прихватио, изјавивши да ће се сам снаћи и да је њој било најважније да деца буду збринута.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
