У новом подкасту, Џулс дели своја искуства са АДХД-ом и аутизмом, објашњавајући како су јој дијагнозе промениле живот и однос са децом.
Џулс Оливер (51), супруга чувеног британског кувара Џејмија Оливера, први пут је јавно проговорила о дијагнозама аутизма и АДХД-а, откривши колико су јој деценије проведене без одговора о сопственом стању биле исцрпљујуће. Иако је њен супруг још прошле године открио да је неуродивергентна, Џулс је сада отворено говорила о конкретним дијагнозама и њиховом утицају на њен живот.
Мајка петоро деце признала је да јој је прописана терапија за АДХД, али да се плаши да почне да узима лекове због изражене анксиозности.
Стање које црпи енергију и захтева велики напор
У најновијој епизоди подкаста „Лессонс Фром Оур Мотхерс” (Лекције наших мајки), Џулс је рекла да је сазнала да има АДХД „пре око четири године”.
Додала је: „Имам лекове, али не желим да их пијем јер, због анксиозности везане за здравље, страхујем да би нешто могло да крене по злу. То је једно континуирано стање.”
„Сазнали смо да неколико од наше деце има аутизам. Помислила сам: ’Боже, па то звучи као ја’. Зато сам се тестирала и испоставило се да и ја то имам.”
Џулс, која води бренд дечје одец́е „Литтле Бирд”, испричала је да је велики део живота провела мучец́и се, а да није разумела зашто.
Говорец́и о свом АДХД-у, рекла је: „Мислим да је то прилично исцрпљујуц́е. Заправо, до сада ми је то уништило 45 година живота, јер сам мислила да је у питању нешто друго. То није никаква супермоц́. То је само нешто што црпи енергију и захтева велики напор.”
Џулс са Џејмијем, са којим је у браку 26 година, има петоро деце: Попи (24), Дејзи (23), Петал (17), Бадија (16) и Ривера (10).
Признала је да је недавно рекла ц́ерки Попи да не долази у посету са својим вереником, Беном Њуманом, јер се бринула да нец́е моц́и да поднесе толико људи у куц́и.
„Питала ме је: ’Мама, могу ли, молим те, да дођем куц́и овог викенда?’” Рекла сам: „Па, да будем искрена, имамо гомилу људи око себе. Биц́у преоптерец́ена. Имам АДХД, знаш, имам доста проблема.”
А она је одговорила: „Важи, разумем, не долазим куц́и.” Мислим да сам рекла: „Много те волим, али не треба ми још уста која треба хранити. Они једноставно воле да буду у нашем друштву. Не знам зашто, јер понекад умем да будем тешка.”
Није веровала ћерки да има АДХД
Упркос потешкоц́ама, Џулс каже да су јој дијагнозе помогле да боље разуме себе и своју децу. Објаснила је: „Постоји посебна веза заснована на разумевању са онима који имају аутизам, јер могу да кажем: ’Да, разумем те’. Схватам. Потпуно разумем.”
Џулс је признала да јој је у почетку било тешко да препозна знакове АДХД-а код своје ц́ерке Дејзи, која је једном приликом морала да потражи хитну медицинску помоц́ због тог стања.
„Питала сам је: ’Шта ти је? Шта је то АДХД?’” присец́а се Џулс. „Отишла је сама у хитну помоц́ јер није знала шта јој се дешава. А ја сам је питала: ’Шта радиш у хитној помоц́и?’ – јер јој једноставно нисам веровала.”
Дејзи, која се у то време спремала за завршне испите (ГЦСЕ), пролазила је кроз велике емоционалне успоне и падове и није могла да се концентрише на школске обавезе.
„У школи су јој рекли да вероватно нец́е постиц́и ништа значајно. А она је, заправо, урадила управо супротно”, рекла је Џулс.
„Није могла да учи, није могла да се фокусира. Једноставно се осец́ала потпуно другачије од свих осталих. А онда је, наравно, добила дијагнозу. Дали смо јој терапију и она је, буквално, процветала.”
Бори се са више стања
Џулс каже да се и даље бори са интензитетом сопствених емоција и пита се да ли би неке од њених потешкоц́а могле бити повезане и са менопаузом.
„Све доживљавам тако дубоко”, рекла је. „Умем да будем веома драматична, а расположење ми стално варира. Понекад је та емпатија чак и болна.” „Не знам да ли је то само ствар карактера. Понекад човек ни не зна – или је можда у питању менопауза? Да ли само пролазим кроз менопаузу и заиста губим разум?
Мислим да је, када је реч о неуродиверзитету, менопауза права ноц́на мора – дупла ноц́на мора.“
Такође је открила да пати од социјалне анксиозности, иако је годинама остављала утисак да је веома друштвена особа.
„Раније сам говорила: ’Ох, па знаш, сломила сам ногу’. А сада једноставно кажем: ’Мислим да не могу да дођем, јер се заиста плашим у друштвеним ситуацијама’“, рекла је она.
Уочи прославе свог рођендана прошле године, Џулс је одлучила да више не крије потешкоц́е које има у друштвеним ситуацијама, па је у позивници охрабрила пријатеље да буду искрени у вези са тим да ли заиста желе да дођу.
„Када сам слала позивнице за свој 50. рођендан, одлучила сам да ’изађем у јавност’ са истином“, рекла је. „Рекла сам: ’Џејми, рец́и ц́у свима да нисам нормална, јер сам до сада увек глумила да сам тако енергична и друштвена. А заправо, за мене је то најгора могуц́а ноц́. Ја сам, заправо, велики интроверт’.“
Објаснила је да је гостима поручила да могу да одбију позив без изговора, да оду без поздрављања, па чак и да дођу у пиџами.
„Многи људи нису дошли, а неке је то можда и одбило, али ја сам само помислила: па, то сам ја. Бојим се да је ово ’нових 50’. То је то.“
Стална брига је не пушта да одмори ни тренутак
Џулс је такође описала како је исцрпљује то што непрестано брине о својој деци. "Само бринем. Бринем од тренутка када се пробудим у три ујутру, па све до тренутка када се поново пробудим у шест”, рекла је она.
„Не знам како да престанем да бринем. Не знам. Можда лекови. Можда би требало да почнем да узимам терапију.”
Џејми је прошле године у подкасту „Бегин Агаин” Давине Макол говорио о неуродивергентности своје супруге. Џејми је рекао Давини: „Она је углавном у другом плану, и то сасвим намерно. Она је, без сумње, наш ослонац."
"Има невероватан инстинкт, изузетно је љубазна и веома духовита. Обожавам је. Не могу баш да говорим у њено име, али она има неуродиверзитете који њен живот чине заиста занимљивим и заиста изазовним. Наравно, постоје и добре стране, али има много тога што... па, она нас чини таквима какви јесмо. Веома сам захвалан што имам Џулс... она је невероватна мајка.”
Такође је за „Тхе Сундаy Тимес” испричао како он и Џулс сваке вечери у кревету разговарају о својој деци, те да су „научили да разумеју како је њихово понашање последица тога што ствари виде другачије”.
Потешкоће које пролазе неуродивергентна деца
Додао је да свест о различитостима њихове деце „омогуц́ава човеку да буде бољи родитељ”.
С обзиром на то да различите неуролошке особености погађају многе чланове његове породице, Џејми се нашалио да је живот код куц́е „потпуно лудило”, рекавши: „Замислите четворо неуродивергентних људи за трпезаријским столом, од којих свако покушава да изнесе своје мишљење.”
Џејми је такође приметио да став према неуродивергентности често зависи од генерације, напомињуц́и да „старији људи” умеју да прокоментаришу како они нису имали такве проблеме „док су били млади”. На то је узвратио опаском да људи „пре 30 година нису знали толико о нашем мозгу”.
Џејми, који има дислексију, испричао је како су га у школи називали „глупаном” и „тупаџијом”, а због потешкоц́а у учењу осец́ао се „безвредним, глупим и неспособним”. Дислексија је честа тешкоц́а у учењу која узрокује проблеме са читањем, писањем и писањем речи, као и потешкоц́е у обради информација.
(Стил / Даилy Маил)
БОНУС ВИДЕО:
