Водитељка Деа Ђурђевић након језиве несреће коју је имала показала је колики је борац, те никада није желела да је сажаљевају због агоније кроз коју је прошла.
Деа је сада истакла да је преживела када је ударио аутобус и да се сећа само лепих тренутака.
- Кад ме неко погледа са оним сажаљивим погледом, питам да ли би преживео оно што сам ја преживела. Нема шта да кукаш , тераш даље и памтиш само смех. Смеха се највише из болнице сећам. Не желим да ме било ко сажаљева. Борац сам и победник, ударио ме аутобус од 10 тона и то сам преживела - рекла је Деа сада.
Ђурђевићева је раније говорила о тешкој несрећи и присетила се тренутка када је завршила у болници.
- Ја сам два дана пре те незгоде вадила умњаке, мама ми је говорила да не морам да идем на посао. Ја сам тог 7. фебруара кренула на посао, поледица је била. Успорила сам и девојка ме је ударила од позади и паркирала ме је на ћошак Драгише Мишовића, а они да ми се захвале што су средили то након несреће. Ја сам изашла и видела шта је са колима али није било страшно, па сам звала нашу продуценткињу да ћу каснити јер нисам знала да ли ћемо звати полицију и само у једном моменту чујем "Пази" ја дижем главу, видим фарове... Подигла сам леву руку, и од тада леву руку нисам више могла да померим као до тада - испричала је Деа тада и додала:
- Видела сам своју руку, у том трунутку ми је звонио телефон, а ја нисам могла од бола ништа да урадим. Пришла ми је девојка и ја сам звала моју мајку па Младена, и рекла сам да се видимо на ВМА јер је била среда а ВМА је тада дежуран. У секунди сам схватила шта се дешава, помислила сам да ћу умрети сама, јер ми нико није прилазио... У једном моменту сам видела своје колеге, ту су били сниматељи, чула сам Сарапу. Хитна помоћ је мене ставила на спиналну даску, и спасили су ме да не останем у колицима - рекла је Деа.
Како је тада открила, Ђурђевићева није желела да је мајка види без руке.
- Сећам се када сам стигла на ВМА да су ми рекли шта се све дешава и да ме питали за руку. Они су мени давали да видим моју мајку пре операције, али сам тражила да ме покрију до врата да ме не би видела без руке... Ја сам знала да ћу преживети, али сам после шест месеци мрзела људе, али сам све превазишла уз помоћ психијатра - каже водитељка за подкаст "Без љутње, молим".
(Информер)
