Сазнајте зашто је припрема кољива за Аранђеловдан важна и како је патријарх Павле разјаснио ову традицију међу Србима.
Аранђеловдан, једна од најраспрострањенијих крсних слава међу Србима, обележава се 21. новембра, а многи домаћини ни данас не знају да ли је потребно припремити славско жито. Док једни сматрају да је кољиво неизоставан део славске трпезе, други га генерацијама не кувају, верујући да се Светом Архангелу Михаилу, као „живом свецу“, жито не приноси. Међутим, иза овог дубоко укорењеног обичаја крије се велика заблуда, на коју је својевремено указао и патријарх Павле. Његово објашњење открива право значење славског жита и зашто га не би требало изостављати ни на Аранђеловдан.
Зашто многи Срби не кувају жито за Аранђеловдан и где настаје велика заблуда?
Обичаји везани за крсну славу у српским породицама често се преносе са колена на колено, па није необично да домаћини одређене поступке прихватају не доводећи у питање њихово порекло. Управо је такав случај са славским житом за Аранђеловдан, које се у многим домовима изоставља искључиво зато што га нису припремале ни претходне генерације.
Разлог за то крије се у веровању да је Архангел Михаило жив и да, за разлику од светитеља који су живели на земљи, није прошао кроз људску смрт. Како се кувана пшеница користи и приликом помена покојницима, временом се усталило погрешно тумачење да жито припада искључиво обредима посвећеним преминулима.
Ипак, значење кољива у православној традицији знатно је шире, а његова припрема није повезана са тим да ли је светитељ умро или није.
Патријарх Павле разјаснио недоумицу: Ево зашто се жито обавезно припрема
О овом питању писао је патријарх Павле у књизи „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“, настојећи да објасни разлику између црквеног предања и обичаја који су се током времена укоренили међу верницима.
Суштина његовог објашњења јесте да се славско жито не припрема због смрти светитеља, већ се приноси Богу, у част породичног заштитника и за помен преминулих предака.
Патријарх је подсетио да се у молитви за освећење кољива наводи да се оно приноси „у част и спомен светог“, као и „у помен оних који умреше у благочестивој вери“.
Посебно је значајно његово објашњење да кувана пшеница није симбол смрти, већ живота, јер се тиме разјашњава и основни разлог због којег многе породице погрешно изостављају жито за Аранђеловдан.
Патријарх Павле је указао и на то да су, према хришћанском учењу, сви светитељи живи у Богу, без обзира на то да ли су некада живели на земљи или је реч о бестелесним небеским силама.
Зато чињеница да Архангел Михаило није прошао кроз људску смрт не представља разлог да се приликом прослављања његове славе изостави кољиво. Исто правило важи и за Светог Илију, за којег се у народу такође верује да је жив светитељ.
Славско жито није симбол смрти: Његово право значење многи не знају
Пшеница у хришћанству има посебно симболичко значење. Зрно које се положи у земљу наизглед нестаје, али из њега настаје нова биљка, због чега се повезује са васкрсењем и надом у вечни живот.
Управо зато се кувано жито користи и у славским и у обредима посвећеним упокојенима. Његова улога није да означи смрт, већ да изрази веру у васкрсење и духовну повезаност живих и преминулих.
Приликом освећења славског жита свештеник се моли за породицу која прославља свог светитеља, али се истовремено помињу и њени упокојени чланови, они од којих је наслеђена крсна слава.
На тај начин слава повезује различите генерације једне породице, а обичај припремања жита добија значење које превазилази саму славску трпезу.
Шта треба да ураде домаћини који никада нису спремали жито за Аранђеловдан?
Иако се у многим домовима за Аранђеловдан деценијама не припрема кољиво, таква пракса није заснована на црквеној забрани, већ на народном обичају.
Патријарх Павле сматрао је да овакве недоумице треба решавати стрпљивим објашњавањем, а не осуђивањем верника који су одређене навике наследили од својих родитеља.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО: